Сењец
| Сењец Senec | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Крај | Братиславски |
| Округ | Сењец |
| Регија | Вах |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2024. | 20 234[1] |
| — густина | 522,67 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 48° 13′ 14″ С; 17° 23′ 54″ И / 48.220556° С; 17.398333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 127 m |
| Површина | 38,71[2] km2 |
| Поштански број | 903 01 |
| Позивни број | +421/2 |
| Регистарска ознака | SC |
| Веб-сајт | |
| www | |
Сењец (слч. Senec, мађ. Szenc, нем. Wartberg) град је у Словачкој, који се налази у оквиру Братиславског краја.
Географија
[уреди | уреди извор]Сењец је смештен у западном делу државе. Главни град државе, Братислава, налази се 22 км југозападно од града.
Рељеф: Сењец се развио у словачком делу Панонске низије, на њеној крајњем северозападу. Подручје око град је равничарско, на приближно 130 m надморске висине.
Клима: Клима у Сењецу је умерено континентална.
Воде: Сењец нема излаз на реку, али се непосредно уз град налази низ мањих језера, коју последњих деценија постала привлачна за посетиоце.
Историја
[уреди | уреди извор]Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под данашњим именом први пут се спомиње 1252, као место насељено Мађарима. Насеље је 1439. године добило градска права. Током следећих векова град је био у саставу Угарске као обласно трговиште.
Крајем 1918. Сењец је постао део новоосноване Чехословачке. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло до привредних тешкоћа у време транзиције.
Становништво
[уреди | уреди извор]| Година: | 1994. | 2004. | 2014. | 2024. |
|---|---|---|---|---|
| Број људи: | 14 831 | 15 193 | 18 208 | 20 234 |
| Разлика: | +2,44 % | +19,84 % | +11,12 % |
| Година: | 2023. | 2024. |
|---|---|---|
| Број људи: | 20 192 | 20 234 |
| Разлика: | +0,20 % |
Према подацима о броју становника из 2024. године насеље је имало 20 234 становника.[4]
Етнија
[уреди | уреди извор]| Етничка припадност | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Словаци | 15 995 | 79,51 % |
| Мађари | 2597 | 12,91 % |
| непознато | 1739 | 8,64 % |
| Чеси | 202 | 1 % |
| Укупно | 20 116 |
Према попису из 2021. у насељу је живело 20 116 људи, од чега су по етничкој припадности изјаснили: 15 995 као Словац, 2597 као Мађар, 1739 као непознато, 202 као Чех, 139 као различите, 72 као Русин, 69 као Украјинац, 46 као Рус, 45 као Ром, 38 као Румун, 34 као Нијемац, 32 као Срб, 19 као Пољак, 15 као Албанац, 13 као Јеврејин, 13 као Хрват, 12 као Бугар, 10 као Вијетнамац, 10 као Аустријан, 8 као Корејaц, 8 као Грк, 6 као Турчин, 6 као Италијан, 5 као Морављан, 5 као Енглезaи, 4 као Француз, 3 као Кинез, 3 као Ирциац и 1 као канађанaи.
Напомена о становништву Разлика између броја становника горе и у попису (овде и доле) је у томе што се број становника горе углавном састоји од сталних становника итд.; а попис би требало да назначи место где људи заправо углавном живе.
На пример, студент је грађанин села јер тамо има стално пребивалиште (тамо је живео као дете и има родитеље), али већину времена студира на универзитету у граду.
Религија
[уреди | уреди извор]| Религија | Број | Разломак |
|---|---|---|
| Латинска црква | 10 201 | 50,71 % |
| Без верске припадности | 5973 | 29,69 % |
| Неоткривено | 1678 | 8,34 % |
| Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести | 1193 | 5,93 % |
| Гркокатолицизам | 264 | 1,31 % |
| Укупно | 20 116 |
У години 2021. је било 20 116 људи по вероисповести: 10 201 Латинска црква, 5973 Без верске припадности, 1678 Неоткривено, 1193 Словачка евангеличка црква аугзбуршке вероисповести, 264 Гркокатолицизам, 150 Калвинизам, 135 Православна црква, 71 Ад хок покрети, 59 Хришћанске цркве у Словачкој, 55 Друге и неодређене хришћанске цркве, 55 Друго, 53 Апостолска црква, 48 Ислам, 47 Јеховини сведоци, 37 Уједињена методистичка црква, 30 Будизам, 22 Паганизам и духовност природе, 12 Јевреји, 10 Црква браће, 9 Хришћанска адвентистичка црква, 4 Старокатоличка црква, 4 Хиндуизам, 3 Баптисти, 2 Чехословачка хуситска црква и 1 Бахаи вера.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Главни градски трг
-
Римокатоличка црква
-
Синагога у Сењецу
-
Сењечка језера
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31.
- ^ „Hustota obyvateľstva - obce [om7014rr_obc=AREAS_SK, v_om7014rr_ukaz=Rozloha (Štvorcový meter)]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31.
- ^ а б „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31.
- ^ „Počet obyvateľov podľa pohlavia - obce (ročne) [om7101rr_obce=AREAS_SK]”. Statistical Office of the Slovak Republic. 2025-03-31. Приступљено 2025-03-31.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.
- ^ „Population - Basic results”. www.scitanie.sk. Statistical Office of the Slovak republic. Приступљено 2025-11-03.