Сиаманто

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сиаманто
Siamanto (1878-1915).jpg
Пуно имеАтом Јарџанјан
Датум рођења(1878-08-15)15. август 1878.
Место рођењаОсманско царство Кемалије
 Османско царство
Датум смртиавгуст 1915.(1915-08-00) (36/37 год.)
Место смртинепознато
Држављанство Османско царство
НационалностЈермен
Занимањепесник, прозаиста, новинар

Атом Јарџанјан „Сиаманто” (јерм. Ատոմ Եարճանեան „Սիամանթօ”; Кемалије, 15. август 1878 — август 1915) био је један од најистакнутијих и најутицајнијих јерменских песника и јавних личности са подручја Османског царства с почетка 20. века. У својим песмама до танчина је описивао патње јерменског народа у Турској, али и веру у боље сутра, у слободу.

Страдао је као жртва Геноцида над Јерменима током августа 1915. године.

Биографија[уреди]

Атом Јарџанјан је рођен 15. августа 1878. године у граду Ахну (данас Кемалије) у породици која је припадала средњој класи. Основно образовање стекао је у родном граду где је живео све до 1891. године када су се његови родитељи преселили у Константинопољ, где је наставио школовање. Средњу школу завршава 1896, а како су исте године почели да се спроводе организовани погроми над Јерменима у Османском царству, заједно са породицом напушта Турску и одлази у емиграцију. Прво одлази у Египат, а потом 1897. у Париз где нсатавља студије на чувеној Сорбони. Током боравка у Европи успоставио је тесне везе са Савезом јерменских студената у Европи и са јерменским националним партијама преко којих је указивао на проблеме јерменског народа на тлу Турске.

Из Париза одлази за Женеву где уређује јерменски часопис Дрошак, званични гласник Јерменске револуционарне федерације. У Дрошаку објављује своје прве песме „Јунаштво” (јерм. Դիւցազնօրէն) и „Песма витеза” (јерм. Ասպետին Երգը). Након Младотурске револуције 1908. враћа се у Константинопољ, али разочаран наставком репресалија над његовим народом, које су кулминирале Масакром у Адани 1909. године. поново напушта Турску и одлази за Бостон (Сједињене Државе). У Бостону је деловао као сарадник јерменских новина „Хајреник” (јерм. Հայրենիք). Поново се враћа у Турску током 1911. године. Током 1913. одлази у Тбилиси и Баку где се састаје са лидерима јерменског народа у том подручју.

Ухапшен је 24. априла 1915. заједно са још неколико десетака најугледнијих чланова јерменске заједнице у Константинопољу, а потом и погубљен након неколико недеља проведених у турским затворима.

Библиографија[уреди]

  • Јунаштво (јерм. Դիւցազնօրէն) — објављено 1902. године;
  • Синови Јерменије (јерм. Հայորդիներ) — трилогија настала између 1902. и 1908;
  • Бакље агоније и наде (јерм. Հոգեվարքի եւ յոյսի ջահեր) — објављено 1907;
  • Крваве вести пријатељ ми шаље (јерм. Կարմիր լուրեր բարեկամէս) — реакције аутора на Масакр у Адани 1909;
  • Отаџбина зове (јерм. Հայրենի հրաւէր) — објављено у САД 1910;
  • Свети Месроп (јерм. Սուրբ Մեսրոպ) — поема о животу Месропа Маштоца, објављена 1913;

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Armenian Question, encyclopedia, ed. by acad. K. Khudaverdyan, Yerevan, (1996). стр. 283
  • Tseghin sirte, Western Armenian poetry, Yerevan, Arevik publ. 1991. ISBN 978-5-8077-0300-2. стр. 706.
  • The Heritage of Armenian Literature: Volume III—From the Eighteenth Century to Modern Times, Edited by Agop J. Hacikyan, Edward S. Franchuk, Nourhan Ouzounian, and Gabriel Basmajian

Спољашње везе[уреди]