Сибиларизација у новоштокавским дијалектима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Сибиларизација је гласовна промена у српском језику где се сугласници К, Г и Х у неким облицима испред И мењају у пискаве сугласникеЦ, З и С.

Ситуације у којима се појављује сибиларизација су:

  • у номинативу и вокативу множине именица мушког рода:
    • к > цјунак > јунаци
    • г > зналог > налози
    • х > сорах > ораси
  • у дативу, локативу и инструменталу множине именица мушког рода:
    • к > цјунак > јунацима
    • г > зналог > налози
    • х > сорах > ораси
  • у дативу и локативу једнине именица женског рода:
    • к > црука > руци
    • г > знога > нози
    • х > ссврха > сврси
  • у императиву:
    • к > цпећи > пеци
    • г > злећи > лези
  • код несвршених глагола:
    • г > здигнути > дизати
    • х > суздахнути > уздисати

Честа су и одступања од сибиларизације: у случају властитих имена, код хипокаристика (баки, зеки), у страним речима (лиги, клики), када су у питању сугласничке групе: зг, цк, чк, тк, шк (мазги, тачки, праћки, мотки).

Одступања од сибиларизације[уреди]

  • У дативу и локативу властитих именица на -ка које означавају властита имена:

Милка - Милки, Бранка - Бранки

бака - баки, зека - зеки

  • У страним речима:

лига - лиги, клика - клики

  • Када су у питању сугласничке групе: зг, цк, чк, тк, шк:

мазга - мазги, тачка - тачки, праћка - праћки, мотка - мотки

Спољашње везе[уреди]