Пређи на садржај

Сибирска плаворепка

С Википедије, слободне енциклопедије

Сибирска плаворепка
Мужјак Tarsiger cyanurus
Женка Tarsiger cyanurus Цукуба, Јапан
Научна класификација уреди
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Passeriformes
Породица: Muscicapidae
Род: Tarsiger
Врста:
T. cyanurus
Биномно име
Tarsiger cyanurus
(Pallas, 1773)
Ареал Tarsiger cyanurus
  Ареал гнежђења
  Станарица
  Ареал зимовања
Синоними
  • Motacilla Cyanurus
    (Pallas, 1773)
  • Erithacus cyanurus
    (Pallas, 1773)
  • Luscinia cyanura
    (Pallas, 1773)

Сибирска плаворепка (лат. Tarsiger cyanurus) је мала птица певачица која је раније била класификована као члан породице дроздова Turdidae, али се сада генерално сматра мухарицом Старог света, Muscicapidae. Сибирска плаворепка и сродне врсте, често се називају "chats".

Таксономија

[уреди | уреди извор]

Име рода Tarsiger потиче од старогрчке речи tarsos, „равно стопало“ и латинске речи gerere, „носити“. Специфични епитет cyanurus такође потиче из грчког језика, а корени су kuanos, „тамноплав“, и oura, „реп“.[2]

У прошлости се генерално сматрало да обухвата две подврсте, Tarsiger cyanurus cyanurus која се гнезди у северној Азији и Tarsiger cyanurus rufilatus која се гнезди у Хималајима, а сада се све више третира као монотипска, са Tarsiger cyanurus rufilatus издвојеним као засебна врста, хималајска плаворепка (Tarsiger rufilatus). Врста је такође позната под разним енглеским и научним називима у орнитолошкој литератури.

Врсту пекиншку плаворепку (Tarsiger albocoeruleus), распрострањену у северно-централној Кини, описао је Вилхелм Мајзе 1937. године.[3] Обично се сматрала неважећом, све док је нису препознали Хадорам Ширихај и Ларс Свенсон 2018. године,[4][5] иона је сада потпуна врста, по молекуларно филогенетској студији објављеној 2022. године. Карактеристичан је по генетици и вокализацији, али се само незнатно разликује по морфологији. Мужјаци врсте Tarsiger albocoeruleus имају плавији предњи суперцилијум и мање белу боју него код Tarsiger cyanurus.

Опис

[уреди | уреди извор]

Сибирска плаворепка је 13-14 цм дугачка и 10-18 г тешка птица, сличне је величине и тежине као обична црвенрепка (Phoenicurus phoenicurus) и нешто мањи, виткије грађе од црвендаћа (Erithacus rubecula). Као што име говори, оба пола имају плави реп и сапницу, и наранџасто-црвене бокове; такође имају бело грло и сивкасто-бели доњи део тела, као и мали, танак црни кљун и витке црне ноге. Одрасли мужјак такође има тамноплави горњи део тела, док су женке и незрели мужјаци обично смеђи одозго, осим плаве сапнице и репа, и имају тамне груди. По понашању је сличан обичној црвенрепки, често маше репом на исти начин и редовно лети са места за хватање инсеката у ваздуху или на земљи. Мужјак пева свој меланхолични трилер са врхова дрвећа. Његово оглашавање је типичан звук „так“. Гнездо је изграђено на или близу земље, са 3-5 јаја која инкубира женка.[6][7]

Распрострањеност и станиште

[уреди | уреди извор]

Сибирска плаворепка је миграторна инсектоједа врста која се гнезди у мешовитим четинарским шумама са подрастом у северној Азији и североисточној Европи, од Финске на истоку преко Сибира до Камчатке и на југу до Јапана. Зимује углавном у југоисточној Азији, на Индијском потконтиненту, Хималајима, Тајвану и северној Индокини. Ареал гнежђења се полако шири ка западу кроз Финску (где се сада гнезди до 500 парова), и ретка је, али све већа луталица ка западној Европи, углавном ка Великој Британији.[6][8][9] Такође је било неколико евиденција у Северној Америци, углавном на западној Аљасци, као и један на острву Сан Клементе код јужне обале Калифорније[10][11] и један који је презимио на централној обали Калифорније у Санта Крузу, Калифорнија, 2023. године.[12] Један је такође примећен у Њу Џерзију у децембру 2023. године.[13]

Доња табела детаљно описује третмане усвојене у неким важнијим делима, по датуму објављивања (прво најновији):

Публикација Српско име Научно име Таксономске напомене
Стандардна листа IOC, верзија 2.5[14] Сибирска плаворепка Tarsiger cyanurus монотипски; искључује rufilatus
Collins Bird Guide[7] Сибирска плаворепка Tarsiger cyanurus
Стандардна листа IOC, верзија 1[15] Сибирска плаворепка Tarsiger cyanurus политипски; укључује rufilatus
Клементсова контролна листа (6. издање)[16] Сибирска плаворепка Tarsiger cyanurus политипски; укључује rufilatus
Птице Јужне Азије[17] Северна сибирска плаворепка Tarsiger cyanurus монотипски; руфилатус се одвојио
HBW [18] Сибирска плаворепка Tarsiger cyanurus политипски; укључује rufilatus, иако је предложена подела
Howard & Moore (3. издање)[19] Сибирска плаворепка Luscinia cyanura политипски; укључује rufilatus
Контролна листа OBC-а [20] Сибирска плаворепка Tarsiger cyanurus политипски; укључује rufilatus
Howard & Moore (2. издање) [21] Сибирска плаворепка Tarsiger cyanurus политипски; укључује rufilatus
BWP [22] Сибирска плаворепка Tarsiger cyanurus политипски; укључује rufilatus
Voous[23] Сибирска плаворепка Tarsiger cyanurus политипски; укључује rufilatus

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ BirdLife International (2016). „Tarsiger cyanurus”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2016: e.T105294257A87892860. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-3.RLTS.T105294257A87892860.en Слободан приступ. Приступљено 12. 11. 2021. 
  2. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London, United Kingdom: Christopher Helm. стр. 128, 379. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  3. ^ Meise, W. (1937). Stresemann, E., ур. „Aves Beickianae Beiträge zur Ornithologie von Nordwest-Kansu nach den Forschungen von Walter Beick in den Jahren 1926–1933”. J. Ornithol. (3): 550—551. 
  4. ^ Shirihai, Hadoram; Svensson, Lars (2018-08-27). Handbook of Western Palearctic Birds, Volume 1: Passerines: Larks to Warblers (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing. ISBN 978-1-4729-3758-2. 
  5. ^ Wei, C.; Sangster, G.; Olsson, U.; Rasmussen, P.C.; Svensson, L.; Yao, C.-T.; Carey, G.J.; Leader, P.J.; Zhang, R.; Chen, G.; Song, G.; Lei, F.; Wilcove, D.S.; Alström, P.; Liu, Y. (2022). „Cryptic species in a colorful genus: Integrative taxonomy of the bush robins (Aves, Muscicapidae, Tarsiger) suggests two overlooked species”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 175. Bibcode:2022MolPE.17507580W. PMID 35810968. doi:10.1016/j.ympev.2022.107580 Слободан приступ. 
  6. ^ а б del Hoyo, J.; et al., ур. (2005). Handbook of the Birds of the World, vol. 10. Barcelona: Lynx Edicions. стр. 754. ISBN 84-87334-72-5. 
  7. ^ а б Svensson, L., Mullarney, K., & Zetterström, D. (2009). Collins Bird Guide, ed. 2. HarperCollins. стр. 260—261. ISBN 978-0-00-219728-1. 
  8. ^ „British Birds Rarities Committee”. www.bbrc.org.uk. Архивирано из оригинала 03. 09. 2007. г. Приступљено 2025-07-20. 
  9. ^ Hudson, N.; et al. (2009). „Report on rare birds in Great Britain in 2008”. British Birds. 102: 572—573. 
  10. ^ National Geographic (1999). Field Guide to the Birds of North America 3rd ed.. National Geographic. ISBN 0-7922-7451-2. 
  11. ^ eBird, Team. „MEGA--Red-flanked Bluetail in California! - eBird”. ebird.org (на језику: српски). Приступљено 2025-07-20. 
  12. ^ Bolte, Michael (2023-03-26). „eBird Checklist - 26 мар 2023 - Lighthouse Field SB - 20 species”. ebird.org (на језику: српски). Приступљено 2025-07-20. 
  13. ^ „A rare sighting has birding enthusiasts from all over flocking to N.J. | Lehigh Valley Nature Watch”. 9. 12. 2023. 
  14. ^ „Chats, Old World flycatchers – IOC World Bird List”. www.worldbirdnames.org. Приступљено 2025-07-20. 
  15. ^ Gill, Frank and Minturn Wright (2006). Birds of the World: Recommended English Names. Christopher Helm. стр. 175. ISBN 978-0-7136-7904-5. 
  16. ^ Clements, James F. (2007). The Clements Checklist of Birds of the World 6th edition. Comstock Pub. Associates/Cornell University Press. стр. 456. ISBN 978-0-8014-4501-9. 
  17. ^ Rasmussen, Pamela C. and John C. Anderton (2005). Birds of South Asia. The Ripley Guide volume 2. Lynx Ed.. стр. 394. ISBN 84-87334-67-9. 
  18. ^ del Hoyo, Josep, Andy Elliot & David Christie (2005) Handbook of the Birds of the World volume 10 ISBN 84-87334-72-5, стр. 754–5
  19. ^ Dickinson, Edward C (2003). The Howard and Moore Complete Checklist of the Birds of the World (3rd изд.). Christopher Helm. стр. 677. ISBN 0-7136-6536-X. . ,
  20. ^ Inskipp, Tim, Nigel Lindsey and William Duckworth (1996). An Annotated Checklist of the Birds of the Oriental Region. Oriental Bird Club. стр. 144. ISBN 0-9529545-0-8. 
  21. ^ Howard, Richard and Alick Moore (1991). The Howard and Moore Complete Checklist of the Birds of the World (2nd изд.). Academic Press. стр. 316. ISBN 0-12-356910-9. . ,
  22. ^ Cramp, S (1988). The Birds of the Western Palearctic. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-857508-5. . volume 5.
  23. ^ Voous, Karel H. (1977). List of Recent Holarctic Bird Species. British Ornithologists' Union. стр. 43. ISBN 0-907446-13-2. 
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сибирска_плаворепка&oldid=31594213”