Сибирски канат

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Западни Сибир, територија Сибирског Каната у 15. веку.

Сибирски канат (енгл. Khanate of Sibir) био је татарска држава настала у 15. веку на територији западног Сибира, распадом Златне Хорде. 1598. канат је припојен Руском Царству.[1]

Рана историја Сибира[уреди | уреди извор]

Јужни део Сибира (око река Ангаре, Лене и Уде) насељен је још у палеолиту. Први познати староседеоци Сибира била су племена Киргиза, Јакунта и Бурјата. Од 3. века п.н.е. племена јужног Сибира развијају номадско сточарство и постепено прелазе из матријархата у патријархат, док се тај процес на северу, у области тундре и тајге, развијао знатно касније. Од 2. века п.н.е. до 1. века н.е. јужним Сибиром владају Хуни. У 1. веку формирају се савези источноазијских монголских племена која се под притиском Хуна померају ка западном Сибиру и Казахстану, потискујући европеиде или их асимилујући. Прве државне формације јављају се на подручју Алтаја у 6-8. веку као Турски Канат (Плави Турци), а од Алтаја до Манџурије Ујгурски канат, који у 9. веку освајају Киргизи.[1]

Сибирски канат[уреди | уреди извор]

У 13. веку већи део јужног Сибира покорили су Монголи и укључили у Златну Хорду. После њеног распада на територији западног Сибира (између реке Тобол, Туре, Иртиша и Оба) формира се крајем 15. века од сибирских Татара, племена Вогулича (Манса) и Остјака (Ханта) Сибирски Канат. Канат је први пут дошао под удар Русије 1581, походом Јермака Тимофејевича против сибирских племена. Тада су почела да ничу и прва руска насеља у Сибиру, најпре као утврђења, а затим као села. Продором руске војске 1598. у западни Сибир, канат је коначно припојен Русији, што је била прва етапа у руском освајању Сибира.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 Гажевић, Никола (1974). Војна енциклопедија (књига 8). Београд: Војноиздавачки завод. стр. 552—553. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]