Сибирскотатарски језик
сибирскотатарски | |
---|---|
сыбыр тел | |
Говори се у | Русија |
Регион | Омска, Тјуменска, Новосибирска, Томска, Кемеровоска, Свердловска и Курганска област |
Етничка припадност | Сибири |
Број говорника | 100.000 (2012)[1] |
туркијски
| |
ћирилица, латиница | |
Званични статус | |
Службени језик у | Русија |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | sty |
Глотолог | sibe1250 [2] |
Сибирскотатарски језик, или сибирски језик (сыбыр тел), је туркијски језик којим се говори у западном Сибиру у Русији.
Дијалекти
[уреди | уреди извор]Сибирскотатарски језик се састоји од три дијалекта: тоболско-иртишког, барабинског и томског.
Према Д. Г. Тумашевој, барабински дијалект је граматички најближи јужном дијалекту алтајских језика, киргијском језику и има значајне граматичке сличности са чулимским, хакаским, шорским и туванским језиком.
Томски дијалект је, према њеном мишљењу, још ближи алтајским и сличним језицима.
Тевришки говор тоболско-иртишког дијалекта дели значајне елементе са сибирским туркијским језицима, наиме са алтајским језицима, хакаским и шорским језиком.
Иако је Габдељхај Ахатов био Волшки Татар, он се упуштао у проучавање фонетских посебности сибирскотатарског језика аутохтоног становништва Сибира, Сибирских Татара.
У свом класичном темељном истраживачком раду „Дијалект западносибирских Татара“ (1963.) Ахатов је писао о тоболско-иртишким Сибирским Татарима, западној групи Сибирских Татара, који су домороци Омске и Тјуменске области.
Предлажући свеобухватну интегрисану анализу фонетског система, лексичког састава и граматичке структуре, научник је закључио да је језик Сибирских Татара засебан језик, подељен на три дијалекта и један је од најстаријих туркијских језика.
Алфабет
[уреди | уреди извор]Ћирилица | Латиница | Изговор | Белешке |
---|---|---|---|
А а | A a | [a] | |
Ә ә | Ä ä | [æ] | |
Б б | B b | [b] | |
В в | W w, V v | [w]; [v] | V v у позајмљеницама |
Г г | G g | [g] | |
Ғ ғ | Ğ ğ | [ɣ] | |
Д д | D d | [d] | |
Е е | E e,
Ye ye |
[e] | Е е се такође користи као [је] у руским позајмљеницама,
у другим случајевима сибирски татари користе Йе йе (Ye ye) |
Ё ё | Yo yo,
Yö, yö |
[jo] | Користи се у руским позајмљеницама,
у другим случајевима сибирски татари користе Йо йо, Йө йө (Yo yo, Yö yö) |
Ж ж | J j | [ʒ]; [ʑ] | |
З з | Z z | [z] | |
И и | İ i | [i] | |
Й й | Y y | [j] | |
К к | K k | [k] | |
Ҡ ҡ | Q q | [q] | |
Л л | L l | [l] | |
М м | M m | [m] | |
Н н | N n | [n] | |
Ң ң | Ŋ ŋ | [ŋ] | |
О о | O o | [ʊ̞]; [o] | |
Ө ө | Ö ö | [ø] | |
П п | P p | [p] | |
Р р | R r | [ɾ]; [r] | |
С с | S s | [s] | |
Т т | T t | [t] | |
У у | U u, W w | [u]; [w] | ул – ul; уаҡыт – waqıt |
Ү ү | Ü ü, W w | [y]; [w] | күреү – kürew |
Ф ф | F f | [f] | |
Х х | X x | [χ] | |
Һ һ | H h | [h] | |
Ц ц | C c | [t͡s] | |
Ч ч | Ç ç | [tʃ]; [tɕ] | |
Ш ш | Ş ş | [ʃ]; [ɕ] | |
Щ щ | Şç şç | [ɕɕ] | Користи се само у руским позајмљеницама |
Ъ ъ | - | [-] | |
Ы ы | I ı | [ɤ]; [ɯ] | |
Ь ь | - | [ʲ] | |
Э э | E e | [e] | |
Ю ю | Yu yu,
Yü yü |
[ju] | користи се у руским позајмљеницама, у другим случајевима сибирски татари
користе Йу йу, Йү йү (Yu yu, Yü yü) |
Я я | Ya ya,
Yä yä |
[ja] | користи се у руским позајмљеницама, у другим случајевима сибирски татари
користе Йа йа, Йә йә (Ya ya, Yä yä) |
Оваj алфабет заснован је на заједничком туркијском алфабету.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ сибирскотатарски на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Siberian Tatar”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.