Сибирскотатарски језик

сибирскотатарски
сыбыр тел
Говори се у	Русија
Регион	Омска, Тјуменска, Новосибирска, Томска, Кемеровоска, Свердловска и Курганска област
Етничка припадност	Сибири
Број говорника	100.000 (2012)
Језичка породица	туркијски заједнички туркијски кипчачки или сибирски туркијски кипчачко-ногајски или западни сибирски сибирскотатарски
Писмо	ћирилица, латиница
Званични статус
Службени језик у	Русија Омска област Тјуменска област Новосибирска област Томска област Кемеровска област Свердловска област Курганска област
Језички кодови
ISO 639-3	sty
Глотолог	sibe1250

Сибирскотатарски језик, или сибирски језик (сыбыр тел), је туркијски језик којим се говори у западном Сибиру у Русији.

Дијалекти

Сибирскотатарски језик се састоји од три дијалекта: тоболско-иртишког, барабинског и томског.

Према Д. Г. Тумашевој, барабински дијалект је граматички најближи јужном дијалекту алтајских језика, киргијском језику и има значајне граматичке сличности са чулимским, хакаским, шорским и туванским језиком.

Томски дијалект је, према њеном мишљењу, још ближи алтајским и сличним језицима.

Тевришки говор тоболско-иртишког дијалекта дели значајне елементе са сибирским туркијским језицима, наиме са алтајским језицима, хакаским и шорским језиком.

Иако је Габдељхај Ахатов био Волшки Татар, он се упуштао у проучавање фонетских посебности сибирскотатарског језика аутохтоног становништва Сибира, Сибирских Татара.

У свом класичном темељном истраживачком раду „Дијалект западносибирских Татара“ (1963.) Ахатов је писао о тоболско-иртишким Сибирским Татарима, западној групи Сибирских Татара, који су домороци Омске и Тјуменске области.

Предлажући свеобухватну интегрисану анализу фонетског система, лексичког састава и граматичке структуре, научник је закључио да је језик Сибирских Татара засебан језик, подељен на три дијалекта и један је од најстаријих туркијских језика.

Алфабет

Ћирилица	Латиница	Изговор	Белешке
А а	A a	[a]
Ә ә	Ä ä	[æ]
Б б	B b	[b]
В в	W w, V v	[w]; [v]	V v у позајмљеницама
Г г	G g	[g]
Ғ ғ	Ğ ğ	[ɣ]
Д д	D d	[d]
Е е	E e, Ye ye	[e]	Е е се такође користи као [је] у руским позајмљеницама, у другим случајевима сибирски татари користе Йе йе (Ye ye)
Ё ё	Yo yo, Yö, yö	[jo]	Користи се у руским позајмљеницама, у другим случајевима сибирски татари користе Йо йо, Йө йө (Yo yo, Yö yö)
Ж ж	J j	[ʒ]; [ʑ]
З з	Z z	[z]
И и	İ i	[i]
Й й	Y y	[j]
К к	K k	[k]
Ҡ ҡ	Q q	[q]
Л л	L l	[l]
М м	M m	[m]
Н н	N n	[n]
Ң ң	Ŋ ŋ	[ŋ]
О о	O o	[ʊ̞]; [o]
Ө ө	Ö ö	[ø]
П п	P p	[p]
Р р	R r	[ɾ]; [r]
С с	S s	[s]
Т т	T t	[t]
У у	U u, W w	[u]; [w]	ул – ul; уаҡыт – waqıt
Ү ү	Ü ü, W w	[y]; [w]	күреү – kürew
Ф ф	F f	[f]
Х х	X x	[χ]
Һ һ	H h	[h]
Ц ц	C c	[t͡s]
Ч ч	Ç ç	[tʃ]; [tɕ]
Ш ш	Ş ş	[ʃ]; [ɕ]
Щ щ	Şç şç	[ɕɕ]	Користи се само у руским позајмљеницама
Ъ ъ	-	[-]
Ы ы	I ı	[ɤ]; [ɯ]
Ь ь	-	[ʲ]
Э э	E e	[e]
Ю ю	Yu yu, Yü yü	[ju]	користи се у руским позајмљеницама, у другим случајевима сибирски татари користе Йу йу, Йү йү (Yu yu, Yü yü)
Я я	Ya ya, Yä yä	[ja]	користи се у руским позајмљеницама, у другим случајевима сибирски татари користе Йа йа, Йә йә (Ya ya, Yä yä)

Оваj алфабет заснован је на заједничком туркијском алфабету.