Сива лисконога

Сива лисконога
	женка у гнездећем перју
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Aves
Ред:	Charadriiformes
Породица:	Scolopacidae
Род:	Phalaropus
Врста:	P. fulicarius
Биномно име
	Phalaropus fulicarius; (Linnaeus, 1758)
	Ареал гнежђења
	Ареал зимовања
Синоними
	Tringa fulicaria Linnaeus, 1758; Crymophilus fulicarius (Linnaeus, 1758); Phalaropus fulicaria (lapsus);

Сива лисконога (лат. Phalaropus fulicarius) је мала птица водених станишта. Ова лисконога се гнезди у арктичким регионима Северне Америке и Евроазије. Миграторна је птица и, необично за мочвару, мигрира углавном океанским рутама, зимујући на мору тропских океана.

Таксономија

Године 1750, енглески природњак Џорџ Едвардс је укључио илустрацију и опис сиву лисконогу у трећи том своје књиге „Природна историја необичних птица“ . Користио је енглески назив „The Red-footed Tringa“. Едвардс је свој ручно обојени гравуру засновао на сачуваном примерку који је Џејмс Ишам донео у Лондон из области Хадсоновог залива у Канади.^[2] Када је шведски природњак Карл фон Лине ажурирао своју Systema Naturae за десето издање 1758. године, укључио је сиву лисконогу и сместио га са лисконогама и спрудницима у род Tringa. Лине је укључио кратак опис, сковао биномски назив Tringa fulicaria и цитирао Едвардсов рад.^[3] Сива лисконога је сада једна од три врсте сврстане у род Phalaropus који је 1760. године увео француски зоолог Матирен Жак Брисон.^[4]^[5] Врста је монотипска: нису препознате подврсте.^[5]

Енглески називи и називи рода за лисконоге потиче од француског phalarope и научног латинског Phalaropus од старогрчког phalaris, „лиска“, и pous, „стопало“. Специфична реч fulicarius потиче од латинске речи fulica, што значи „лиска“. И лиске и лисконоге имају режњеве на прстима.^[6]^[7]

Опис

Сива лисконога у негнездњећем перју 2009. у Истаду .

Сива лисконога је 21 цм дужине, са режњевима на прстима и равним кљуном, нешто дебљим него код црвеноврате лисконоге. Женка у перју за размножавање је претежно тамносмеђе и црне боје одозго, са црвеним доњим делом тела и белим мрљама на образима. Кљун је жут, са црним врхом. Мужјак у перју за размножавање је тупија верзија женке. Младе птице су светло сиве и смеђе одозго, са жућкастим доњим делом тела и тамном мрљом кроз око. Зими је перје углавном сиво одозго и бело одоздо, али је црни очни појас увек присутан. Кљун је црн зими. Њихов зов је кратак "beek".

Стандардне мере^[8]^[9]
дужина	200-230 мм
тежина	55 гр
распон крила	430 мм
крило	121-132 мм
реп	58.5-67,1 mm
горњи део књуна	21-23 мм
ноге	21.8-23 мм

Гнежђење

Типичне птичје полне улоге су обрнуте код све три врсте плисконогих. Женке су веће и светлије обојене од мужјака. Женке прогоне мужјаке, такмиче се за територију гнежђења и агресивно ће бранити своја гнезда и изабране партнере. Када женке положе своја маслинасто-смеђа јаја, започињу своју миграцију ка југу, остављајући мужјаке да инкубирају јаја и брину се о младима. Три до шест јаја се полажу у гнездо на земљи близу воде. Инкубација траје 18 или 19 дана.^[8] Младунци се углавном сами хране и способни су да лете у року од 18 дана од рођења.

Понашање

Приликом храњења, сива лисконога често плива у малом, брзом кругу, формирајући мали вртлог. Сматра се да ово понашање помаже у храњењу подизањем хране са дна плитке воде. Птица ће посегнути кљуном у периферију вртлога, узимајући мале инсекте или ракове који се у њему заглаве. Понекад лете да би ухватили инсекте у лету. На отвореном океану се налазе у подручјима где конвергентне океанске струје стварају издизања таласа и често се налазе у близини група китова. Ван сезоне гнежђења често путују у јатима.

Ова врста је често веома питомa и приступачна.

Статус и очување

Сива лисконога је једна од врста на коју се примењује Споразум о очувању афричко-евроазијских птица селица водених станишта (AEWA).

Референце

^ BirdLife International (2018). „Phalaropus fulicarius”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22693494A132531581. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22693494A132531581.en . Приступљено 12. 11. 2021.
^ Edwards, George (1750). A Natural History of Uncommon Birds. Part III. London: Printed for the author at the College of Physicians. стр. 142, Plate 142.
^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 146.
^ Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: француски и латински). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 50, Vol. 6, p. 12.
^ ^а ^б Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јул 2021). „Sandpipers, snipes, coursers”. IOC World Bird List Version 11.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 14. 10. 2021.
^ „Phalarope”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 165, 301. ISBN 978-1-4081-2501-4.
^ ^а ^б Earl, Godfrey, W. (1966). The birds of Canada. Ottawa: National Museum of Natural Sciences. стр. 166. ISBN 978-0-6600-0126-5.
^ Sibley, David Allen (2000). The Sibley Guide to Birds. Њу Јорк: Alfred A. Knopf. стр. 195. ISBN 0-679-45122-6.

Спољашње везе

Сива лисконога на eNature.com
Red phalarope stamps са Исланда, Кирибатија и Сијера Леонеа на bird-stamps.org
Phalaropus fulicarius на BirdLife.org (језик: енглески)
„Phalaropus fulicarius”. Avibase.
„Сива лисконога”. Internet Bird Collection.
Сива лисконога фото галерија на VIREO (Drexel University)
Интерактивна мапа на IUCN Red List maps
Сива лисконога - Phalaropus fulicarius Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (16. фебруар 2007) - Инфо центар за идентификацију птица USGS Patuxent
Аудио запис на Xeno-canto.
Медији Сива лисконога media at ARKive

[iucn_status_12_November_2021-1] BirdLife International (2018). „Phalaropus fulicarius”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2018: e.T22693494A132531581. doi:10.2305/IUCN.UK.2018-2.RLTS.T22693494A132531581.en . Приступљено 12. 11. 2021.

[2] Edwards, George (1750). A Natural History of Uncommon Birds. Part III. London: Printed for the author at the College of Physicians. стр. 142, Plate 142.

[3] Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (на језику: Latin). 1 (10th изд.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. стр. 146.

[4] Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: француски и латински). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 50, Vol. 6, p. 12.

[ioc-5] а ^б Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ур. (јул 2021). „Sandpipers, snipes, coursers”. IOC World Bird List Version 11.2. International Ornithologists' Union. Приступљено 14. 10. 2021.

[OED-6] „Phalarope”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)

[job-7] Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 165, 301. ISBN 978-1-4081-2501-4.

[:0-8] а ^б Earl, Godfrey, W. (1966). The birds of Canada. Ottawa: National Museum of Natural Sciences. стр. 166. ISBN 978-0-6600-0126-5.

[9] Sibley, David Allen (2000). The Sibley Guide to Birds. Њу Јорк: Alfred A. Knopf. стр. 195. ISBN 0-679-45122-6.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]