Сива сеница
| Сива сеница | |
|---|---|
,_Marsh_Tit_-_geograph.org.uk_-_1588483.jpg)
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Aves |
| Ред: | Passeriformes |
| Породица: | Paridae |
| Род: | Parus |
| Врста: | P. palustris
|
| Биномно име | |
| Parus palustris | |
| Синоними | |
|
Poecile palustris Linnaeus, 1758 | |
Сива сеница (лат. Parus palustris) врста је птице из фамилије сеница. Реч palustris потиче из латинског језика и значи мочварна.[2]
Опис
[уреди | уреди извор]Сива сеница је дугачка од 11 до 13 центиметара, а тешка од 8.5 до 15 грама.[3] Има црн горњи део главе (капу), врат, мали део испод кљуна, као и сам кљун и бели "шал",, тј, оковратну пругу. Горњи део тела (леђа, крила и реп) је сивкасто-смеђе боје, док је доњи део тела (стомак и доњи део крила) беличасте боје. Јувенилне јединке су налик адултима са блажом црном бојом на глави и испод кљуна, сивљим горњим деловима тела и светлијим доњим деловима тела.[4]
Распрострањеност и станиште
[уреди | уреди извор]Сива сеница је распрострањена у централној Европи, а такође и у делу западне и северне Европе, на Балканском и Апенинском полуострву, деловима црноморског приморја, Мале Азије, западне Азије и Далеког истока. Насељава очуване листопадне шуме у којима има доста сувог или умућег дрвећа као што су бреза, храст, буква, топола, јова, итд. Често бира шуме у близини мочвара или других водених станишта. Насељава такође и паркове и вртове.[5][6]
Биологија
[уреди | уреди извор]Сива сеница се храни углавном малим бескичмењацима, воћем и семењем биљака. Гнезди се од краја марта до јуна. Моногамна је врста. Гнездо гради од маховина, биљног материјала, животињске длаке и перја птица. Гнездо прави у рупи у дрвету или у корењу дрвећа које вири из земље. Понекад гнездо прави и у рупама у зиду или земљи, али ређе. Женка у гнездо полаже од 5 до 10 јаја. Углавном је станарица, с тим што се јувенилне јединке након што их родитељи одгоје селе на друго место за живот. Гнездећа популација у Европи је процењена на од 2 910 000 до 5 740 000 парова, са опадајућим популационим трендом.[5][6][7]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Главни угрожавајући фактор за сиву сеницу је губитак и фрагментација станишта услед урбанизације, интензификације пољопривреде и неправилним управљањем шумама, а још неки угрожавајући фактори су и интерспецијска компетиција, појачан притисак предатора, ниска стопа колонизације нових станишта, итд.[5][7]
Сива сеница у Србији
[уреди | уреди извор]У Србији се гнезди од 50 000 до 75 000 парова сиве сенице, са стабилним популационим трендом.[6]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
-
-
-
-
Poecile palustris
,_Parc_de_Woluw%C3%A9,_Bruxelles_(23803602460).jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ BirdLife International (2012). „Parus palustris”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013.
- ^ Jobling, James A (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 133, 238. ISBN 978-1-4081-2501-4.
- ^ https://www.hbw.com/species/marsh-tit-poecile-palustris
- ^ BWPi: The Birds of the Western Palearctic on interactive DVD-ROM. London: BirdGuides Ltd. and Oxford University Press. 2004. ISBN 978-1-898110-39-2.
- ^ а б в http://datazone.birdlife.org/species/factsheet/marsh-tit-poecile-palustris/text
- ^ а б в „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2020. г. Приступљено 14. 10. 2019.
- ^ а б https://www.iucnredlist.org/species/22735995/118837418
Литература
[уреди | уреди извор]- Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. стр. 108, 170. ISBN 978-1-4081-2501-4.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Сива сеница на Викимедијиној остави
