Сива чапља

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сива чапља
Ardea cinerea - Pak Thale.jpg
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)
Систематика
царство: Животиња (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Птице (Aves)
ред: Ciconiiformes
породица: Ardeidae
G.R. Gray, 1840
род: Чапље (Ardea)
врста: A. cinerea
Биномијална номенклатура
Ardea cinerea
Linnaeus, 1758
светло зелена - места гнезда, тамно зелена - места током целе године, плава - зимска миграција
светло зелена - места гнезда, тамно зелена - места током целе године, плава - зимска миграција
Екологија таксона
Лобања

Сива чапља (лат. Ardea cinerea) птица је из реда родарица (Ciconiiformes), фамилије Ardeidae. Одликује је збијено тело са дугим ногама, дугим вратом и кратким кљуном. Перје јој је претежно сиве боје са помало белог и црног перја. Одрасле сиве чапље на глави имају препознатљиву ћубу црне боје.

Сива чапља настањује мочваре, честа је и уобичајена врста и популација јој се повећава. Веома је распрострањена по целој Европи и Азији и великом делу Африке. Сива чапља је најпознатија и највише проучавана од свих чапљи, али је и најраширенија и најчешћа. Сем људи, природни непријатељ сивој чапљи су лисица и шакал.[1]

Сива чапља се храни искључиво храном животињског порекла. Његова исхрана обухвата претежно рибе и жабе, али и разне друге ситне сисаре (нпр. глодаре, укључујући чак и копнене веверице), гмизавце, пуноглавце, инсекте.

Изглед[уреди]

Сиве чапље, као и уопште све врсте чапљи, имају дуге, танке ноге и дуг кљун. Мужјак и женка су споља гледано исти. То су релативно велике птице чија висина може достићи до 100 cm, а дужина им варира између 84-102 cm. Распон крила им је између 155 и 175 cm, а у појединим случајевима досеже чак и до 195 сm. Тежина им се у просеку креће око једног килограма, али мужјаци могу достићи и до два килограма.[2]

Сива чапља има упечатљив веома дуг врат, који у седећем положају често савија. Већина перја јој је сиве боје, али има поједине мање делове беле и црне боје. Перје на горњем делу обода, крилима и репу је сиво, на леђима пепељастосиво украшено са белим пругама, на челу и на горњем делу главе је бело, а од очију према стражњем делу врата имају црну пругу, као и велика црна крила. Код млађих чапљи, већи део перја је сив, него код старијих јединки.[1]

Чапље имају дуге ноге које им омогућавају да им перје остане суво док лове у води. На ногама имају четири прста која су размакнута и то тако да је један окренут позади, а три су окренута напред и повезана кожицом због расподеле тежине птице приликом ходања.[3]

Кљун им је жућкасто-браон боје са тамнијим горњим делом, веома оштар је и прилично дуг, између 10 и 13 cm. Кљун има слабо изражен конусни облик који је бочно спљоштен и при врху назубљен. Подручје главе у области између ока и кљуна је жућкасто или зеленкасто, а одрасле јединке на глави имају црну ћубу.

Реп им је кратак и заобљен.

Станиште и распрострањеност[уреди]

Места која насељава сива чапља садрже велике количине воде, то су претежно мочварска или барска станишта. Широм света насељавају слатководна станишта која су обрасла растињем, живе на језерима, рекама, чак и на морским обалама углавном у топлим подручјима у којима се вода зими не мрзне. Зими, када се стајаће воде заледе, сиве чапље одлазе до најближе реке и тамо проводе зиму. У неким деловима света живе на истом месту током целе године, иако су обично селице.

Сиве чапље се држе у групама које могу да достигну знатан број. Интересантно је да ова врста птице не избегава људе и неретко се може наћи у њиховој непосредној бизини, у разним културним пејзажима, укључујући и обронке великих градова.

Размножавање[уреди]

Сива чапља живи у трајном пару. Слично као остале чапље, и сиве чапље изводе обредни свадбени плес и одбрамбену игру истезањем врата увис и у лук.

Од свих врста чапљи, ова чапља прва почиње са гнежђењем. Мужјак и женка заједно граде гнездо на високом дрвећу, а понекад и на трсци. Њихова гнезда су велика и грубо састављена. Простор око гнезда одликује се јако непријатним мирисом и опустошеним дрвећем, јер измет чапље садржи у себи велику количину кисеоника. Женка снесе између 3 и 5 јајета.[3]

Гнезда су им често у виду колонија и могу бити везани и са птицама других врста. Гнезде се у друштву истоврсних птица. Колоније могу бројати и до три стотине гнезда.

Полни диморфизам код сиве чапље је слаб. Полови се међусобно готово и не разликују, чак и из непосредне близине. Поуздано се може препознати само када се упореде величине крила и кљуна. Ако је распон крила око 465 mm или више, а кљун од око 125 mm, то је дефинитивно самац, а ако су крила краћа од 439 mm, а кљун од око 109 mm, онда су то вероватно женке.

Улога[уреди]

Сива чапља се сматра корисном, јер, према некима изворима, има санитарну улогу вода у којима живи када се храни рибама оболелих од паразита. Поред тога, месо ових птица је јестиво, али према многим мишљењима, неукусно, мада ловци понекад лове и ову птицу.

Сива чапља је пронађена као мотив у уметности и постала је карактер бројних дела песника и писаца природњака.

Види још[уреди]

Референце[уреди]