Сигет (град у Мађарској)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Сигет (град у Мађарској)
мађ. Szigetvár
Szigetvár - Castle.jpg

Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Мађарска
Регион Јужна прекодунавска регија
Жупанија Барања (жупанија)
Срез Сигетвар
Становништво
Становништво
 —  10900
 — густина 288,33/км2
Географске карактеристике
Координате 46°02′54″ СГШ; 17°48′45″ ИГД / 46.048269° СГШ; 17.812569° ИГД / 46.048269; 17.812569Координате: 46°02′54″ СГШ; 17°48′45″ ИГД / 46.048269° СГШ; 17.812569° ИГД / 46.048269; 17.812569
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 39,51 км2
Сигет (град у Мађарској) на мапи Мађарске
Сигет (град у Мађарској)
Сигет (град у Мађарској)
Поштански број 7900
Позивни број 73
Веб-сајт
szigetvar.hu

Сигет (мађ. Szigetvár) град је у Мађарској. Сигет је један од важнијих градова у оквиру жупаније Барања.

Према подацима из 2009. у граду живи 10.900 становника.

Географија[уреди]

Сигет се налази у јужном делу Мађарске. Од престонице Будимпеште град је удаљен око 230 километара југозападно. Град се налази у западном делу Панонске низије. Јужно од града протиче Драва, а северно се издиже планина Мечек. Надморска висина града је око 115 m.

Историја[уреди]

У доба ратова с Турцима Сигет је био јака тврђава, коју су Турци два пута опседали: 1556. године, када га је одбранила посада са Марком Станчићем и почетком августа 1566. године, кад је Сигет опседао султан Сулејман I, а бранио Никола Зрињски с око 2.500 људи.[1] Краљ Максимилијан II је препустио браниоце тврђаве на милост и немилост Турцима, иако је код Ђера, Кошица и у Штајерској био прикупио знатне снаге. После једномесечног отпора преживели браниоци Сигета извршили су 7. септембра продор из већ запаљене тврђаве, при чему су готово сви изгинули заједно са Зрињским. Град је дефинитивно прешао у руке Аустријанаца током аустријско-турског рата, јануара 1689. године.[2]

Године 1884. у марту двапута, задесио је доста јак земљотрес Бачку нарочито Сомбор, а осетио се и у Сигетвару.[3]

Пре изветају из 1905. године, Сигетвар је велика општина у истоименом срезу. Ту живи 5601 становник у 765 домова. Мађари су доминантни, а Срба је врло мало; има само седам православних Срба са три куће. Од српских јавних здања помиње се само православна црква. У том насељу постоји пошта, телеграф и жељезничка станица.[4]

Становништво[уреди]

По процени из 2017. у граду је живело 10.572 становника.

Демографија
1990.2001.2011.2017.
12.22611.35310.61410.572

У Сигету већином живе Мађари (око 93%), Хрвати (3%), Немци (2%) и Роми (1%).

Срби у Сигету[уреди]

Записано је 1731. године у тој варошици 18 српских православних домова. Године 1744. помиње се Пантелија Калуш капетан Сигетски као посланик на Црквено-народном сабору. Та општина је 1745. године издвајала по 10 ф. годишње за издржавање српске школе.[5] Број Срба у тој варошици је 1796. године износио 59 православних душа, а век касније 1890. године њихов број је спао на само две душе![6]

Превод популарне авантуристичке књиге набавио је 1810. године Димитрије Богдановић купац из Сигета.[7] Постојала је 1824. године школа у "Великим Сигету" у којој је радио Стефан Новаковић.[8] Поп Исак Јанковић је 1826. године записан као администратор месне парохије. Српску књигу су 1829. купили у Шиклошу, и читаоци из Сигета: поп Исак Јанковић парох, Ефтимије Јанковић постмајстор, Димитрије Богдан трговац и члан магистрата, Јован Ћирић трговац, Георгије Бижић сапунџија.[9] По Витковићем извештају у граду Сигету је 1847. године било 63 Србина становника, а две деценије касније 1867. године њих је само 19 душа.[10]

По државном шематизму православног клира у Угарској из 1846. у Сигету је пописано 63 православца. Православно парохијско звање је основано 1752. године, а црквене матрикуле се воде од 1777. године. Парох је 1846. године поп Исак Јанковић.[11]

У месту је 1905. године српски православни храм грађен 1752. године. Посвећен је празнику Рођењу Пресвете Богородице или Малој Госпојини. Храм је тада у добром стању, Црквена порта и гробље чине целину. Парохијско православно звање је основано 1779. године, црквене матрикуле су заведене 1777. године. Црквена општина сигетска има изабрано заступство под председништвом пароха поп Светозара Бољарића. Перовођа црквене скупштине је Александар Ничовић. Ту се налази изборно место код бирања посланика за српски црквено-народни сабор. Поп Светозар је администратор, а седиште му је у Батосеку. Православна парохија је најниже шесте платежне класе, парохијске сесије нема.[12]

Српска школа у месту почетком 20. века не постоји. Двоје стасале школске деце похађа "туђе" школе у Сигету.

Срушена је српска православна црква у Сигетвару 1956. године.[13]

Партнерски градови[уреди]

Рефернце[уреди]

  1. ^ "Пештанско-Будимски Скоротеча", Пешта 1843. године
  2. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  3. ^ "Школски лист", Сомбор 1884. године
  4. ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1886. године
  6. ^ "Српски сион", Карловци 1895. године
  7. ^ "Млади Робинзон", превод Јоакима Вујића, Будим 1810. године
  8. ^ Василије Булић: "Землеописаније всеобшћег", Будим 1824. године
  9. ^ Аврам Бранковић: "Бој на Наварину", Будим 1829. године
  10. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  11. ^ Reesch de Lewald, Aloysius: "Universalis schematismus ecclesiasticus venerabilis cleri orientalis ecclesiae graeci non uniti ritus regni Hungariae partiumque eidem adnexarum, necnon magni principatus Transilvaniae, item literarius, seu nomina eorum, qui rem literariam et fundationalem scholarem ejusdem ritus procurant ... pro anno ...", Buda 1846.
  12. ^ Мата Косовац, наведено дело
  13. ^ "Нин", специјални додатак Динка Давидова, Београд 1990. године

Галерија[уреди]

Спољашње везе[уреди]