Сигнал (часопис)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Часопис Сигнал је гласило сигнализма, међународног неоавангардног стваралачког покрета пониклог у српској култури. Часопис је основан 1970. године у Београду,[1] са поднасловом „Интернационална ревија за сигналистичка истраживања“. Оснивач и главни и одговорни уредник је Мирољуб Тодоровић.

У часопису су радове објављивали неоавангардни песници, прозни писци, есејисти и визуелни уметници из Европе, Северне и Јужне Америке, Јапана и Аустралије.

Сигнал је објављиван у две серије. Прва серија је излазила у раздобљу од 1970. до 1973. године (бројеви: 1, 2-3, 4-5, 6-7 и 8-9). Друга серија је излазила од 1995. до 2004. године (бројеви: 10, 11-12, 13-14, 15-16-17, 18, 19-20, 21, 22-23-24, 25-26-27 и 28-29-30).

Истакнути инострани сарадници часописа „Сигнал“[уреди]

  • Раул Хаусман (Raoul Hausmann, дадаиста, оснивач Берлинске Даде 1918. године),
  • Аугусто де Кампос (Augusto de Campos, један од покретача конкретне поезије),
  • Микеле Перфети (Michele Perfetti, мејл-артиста, критичар и теоретичар неоавангарде, у више наврата писао о нашем сигнализму),
  • Адријано Спатола (Adriano Spatola, италијански песник, уређивао часопис за експерименталну поезију „Там Там“),
  • Клементе Падин (Clemente Padin, визуелни песник и теоретичар, у више наврата писао о сигнализму, уредник неоавангардног часописа "Ovum 10", из Уругваја),
  • Жилијен Блен (Julien Blaine, визуелни песник, мејл-артист, концептуални уметник и перформер, уредник једног од најбољих часописа неоавангарде Doc(k)s-a),
  • Саренко (Sarenco, визуелни песник, перформер, антологичар, оснивач и уредник италијанског неоавангардног часописа Lotta poetica),
  • Еугенио Мичини (Eugenio Miccini, један од најистакнутијих италијанских визуелних песника и теоретичара неоавангарде),
  • Ричард Костеланец (Richard Kostelanetz, визуелни песник, теоретичар неоавангарде, антологичар, уредник годишњака "Assembling"),
  • Гиљермо Дајзлер (Guillermo Deisler, чилеански визуелни песник, критичар и антологичар),
  • Боб Кобинг (Bob Cobbing, енглески конкретни песник и теоретичар звучне поезије),
  • Ојген Гомрингер (Eugen Gomringer, конкретни песник и теоретичар, један од покретача конкретне поезије),
  • Пјер Гарније (Pierre Garnier, конкретни песник и теоретичар, оснивач француског спацијализма – Le spatialisme – Prostorna poezija),
  • Енцо Минарели (Enzo Minarelli, главни представник италијанске poesia visiva - видљива поезија),
  • Кеичи Накамура (Keiichi Nakamura, јапански визуелни песник и мејл-артист),
  • Дик Хигинс (Dick Higgins, визуелни песник и теоретичар неоавангарде, уредник издавачке куће енгл. Something Else Press),
  • Дмитриј Булатов (Dmitry Bulatov, руски визуелни песник, теоретичар и антологичар),
  • Сол Левит (Sol LeWitt, један од најистакнутијих америчких концептуалиста),
  • Шозо Шимамото (Shozo Shimamoto, члан познате јапанске неоавангардне групе Гутаи),
  • Др Клаус Петер Денкер (Dr Klaus Peter Dencker, визуелни песник и теоретичар, састављач једне од култних антологија визуелне поезије "Text-Bilder"),
  • Руђеро Мађи (Ruggero Maggi, италијански ликовни уметник, визуелни песник и мејл-артиста),
  • Данијел Далиган (Daniel Daligand, француски визуелни песник, мејл-артиста и критичар),
  • Вили Р. Мељников (Willi R. Melnikov, руски визуелни песник, мејл-артиста и перформер),
  • Кум-Нам Баик (Kum-Nam Baik, јужнокорејски мејл-артиста),
  • Он Кавара (On Kawara, амерички концептуални уметник),
  • Др Клаус Грох (Dr Klaus Groh, неодадаиста, оснивач великог неодадаистичког центра у Немачкој и аутор бројних антологија и зборника визуелне поезије, мејл-арта и концептуалне уметности).

Извори[уреди]

  1. Шрам Годехард, „Сигнал – интернационална ревија за сигналистичка истраживања“, у књизи Сигнализам у свету, Београд, 1984, стр. 14-15 (изворно објављено 1972)

Литература[уреди]

  • Тодоровић Мирољуб, „Поводом првог броја Интернационалне ревије Сигнал“, у књизи Планетарна култура, Београд, 1995, стр. 69-71.
  • Живковић Живан, „Часопис Сигнал“, у књизи Сигнализам – генеза, поетика и уметничка пракса, Параћин, 1994, стр 25-30.
  • Илић Војислав И., „Часопис Сигнал“, Мостови, Пљевља, број 100, 1987, стр. 63-73.
  • Павловић М., „Нови сјај Сигнала“, Политика, 4. октобар 1997, стр. 28.
  • Тишма Андреј, „Нови крвоток сигнализма“, Сигнал, број 18, 1998, стр. 30/31.
  • П. М. „Признање српском Сигналу“ (Београдски интернационални часопис добио награду на међународној књижевној смотри као најбоља ревија у 1998. за интермедијална књижевно-уметничка истраживања), Политика, 18. март 1999, стр. 15.
  • З. Ш. „Нисте усамљени“, Политика, 31. март, 1999.
  • Косановић Јелена, „Ратно издање као трагање за новим просторима“, Борба, Београд, 29–30. мај 1999, стр. 9.
  • Тишма Андреј, „Ратни двоброј Сигнала“, Дневник, Нови Сад, 7. јул 1999, стр. 13