Сигурна подручја Организације уједињених нација

С Википедије, слободне енциклопедије

Сигурна подручја Организације уједињених нација (енгл. United Nations Safe Areas), или краће Сигурна подручја ОУН (енгл. UN Safe Areas), била су хуманитарни коридори успостављени на територији Босне и Херцеговине 1993. године током грађанског рата према неколико резолуција Савјета безбједности ОУН.[1]

Резолуцијом Савјета безбједности ОУН 819 16. априла 1993. године енклава Сребренице проглашена је сигурним подручјем.[2] Дана 6. маја 1993. резолуцијом 824 статус сигурног подручја је проширен на Сарајево, Жепу, Горажде, Тузлу и Бихаћ.[3] Ови градови и подручја су стављена под заштиту мировних снага ОУНУнпрофора.[4]

До краја рата, Војска Републике Српске је напала сва сигурно подручја, а Сребреница и Жепа су заузете.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Tanner, Marcus (8. 6. 1993). „Bosnia's 'Safe Areas': West sets the stage for a human tragedy: The”. The Independent (на језику: енглески). Архивирано из оригинала на датум 4. 1. 2017. Приступљено 19. 11. 2018. 
  2. ^ „United Nations Security Council Resolution 819” (PDF). documents-dds-ny.un.org (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2018. 
  3. ^ „United Nations Security Council Resolution 824” (PDF). documents-dds-ny.un.org (на језику: енглески). Приступљено 19. 11. 2018. 
  4. ^ James, William J.; Shear, John A. (1996). _UN Operations in the Former Yugoslavia (на језику: енглески). New York: St. Martin's Press.