Силвија Федеричи

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Силвија Федеричи
La escritora y activista feminista Silvia Federici (cropped).jpg
Федеричијева 2014. године
Датум рођења(1942{{month}}{{{day}}})1942.(77/78 год.)
Место рођењаПарма
 Италија
ПребивалиштеСАД
Занимањефеминистичка активисткиња, професорка социологије и филозофије

Силвија Федеричи (итал. Silvia Federici) је италијанскоамеричка феминистичка активисткиња и професорка. Родила се у Италији а тренутно живи у САД-у.[1] Ради као професорка социологије на Хофстра Универзитету. Такође је неколико година живела и радила у Нигерији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Федеричијева је одрастала у Италији, а у САД је дошла 1967. године како би дала докторат из филозофије на Универзитету у Бафалу.[2] Предавала је на Универзитету Порт Харкорт у Нигерији, а била је ванредна професорка и касније професорка политичке филозофије и међународних студија на Универзитету Хофстра.

Била је суоснивачица Међународног феминистичког колектива и организатор кампање Платe за кућне послове. Године 1973. помогла је основати групе за плате за домаћице у САД-у. Две године касније, 1975. године објавила је књигу „Платама против кућних послова“. [3]

Такође је суоснивачица Одбора за академску слободу у Африци.

Дела и филозофија[уреди | уреди извор]

Њено најпознатије дело, Калибани и вештице: Жене, тело и примитивна акумулација, проширује се на рад Леополдине Фортунати истражујући разлоге лова на вештице раног модерног периода, али даје феминистичку интерпретацију.[4][5] [6] Она износи тврдњу Маркса да је примитивна акумулација неопходни прекурс капитализма. Уместо тога, она сматра да је примитивна акумулација основна карактеристика самог капитализма - да капитализам, да би се увећао, захтева сталну инфузију експроприсаног капитала. Федеричијева повезује ову експропријацију са неплаћеним радом жена, повезаним с репродукцијом и на неки други начин, што она поставља као историјски предуслов успона капиталистичке економије предодређене за плату. С тим у вези, она износи историјску борбу за заједницу и борбу за комунизам. Уместо да капитализам доживљава као ослободилачки пораз феудализма, Федеричијева успон капитализма тумачи као реакционарни потез да се поткопа растућа плима комунизма и задржи основни друштвени уговор.

Она сматра институционализацију силовања и проституције, као и јеретске и ловачке вештине, спаљивања и мучења у средишту методичког покоравања жена и присвајања њиховог рада. То је повезано са колонијалном експропријацијом и пружа оквир за разумевање рада Међународног монетарног фонда, Светске банке и других институција као укључења у обновљени циклус примитивне акумулације.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „An interview with Silvia Federici | CITSEE.eu”. www.citsee.eu. Приступљено 28. 11. 2019. 
  2. ^ „Silvia Federici, On capitalism, colonialism, women and food politics”. politicsandculture.org. Приступљено 28. 11. 2019. 
  3. ^ „Permanent Reproductive Crisis: An Interview with Silvia Federici | Mute”. www.metamute.org. Приступљено 28. 11. 2019. 
  4. ^ „Kaliban i veštica”. Dobra knjiga (на језику: српски). Приступљено 28. 11. 2019. 
  5. ^ Cervantes, Hugo (22. 1. 2018). „“Out of this World”: How Mykki Blanco and i-D highlight Johannesburg's queer life”. Highlander. Приступљено 28. 11. 2019. 
  6. ^ Duffau, Helene. „Caliban et la sorcière : femmes, corps et accumulation primitive”. Club de Mediapart (на језику: француски). Приступљено 28. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]