Силикон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Силикон

Силикон (полисилоксан) је полимер који се производи као флуид смоле или еластомера. Делимично је органско једињење али не садржи угљеник, већ се састоји од наизменичних атома силицијума и кисеоника. Код већине силикона, две органске групе везују се за сваки атом силицијума.[1][2]

Силиконски флуид користи се као имплант за груди, као лепак, мазива, за изолацију од воде. Силиконска гума се користи као електрични изолатор, као материјал за заптивање, као компонента аутомобилског мотора, за ламинацију стаклене тканине и као хируршка мембрана и имплант.

Референце[уреди]

  1. Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. стр. 362. ISBN 0080379419. 
  2. Frederick Kipping, L. L. Lloyd (1901). „XLVII.-Organic derivatives of silicon. Triphenylsilicol and alkyloxysilicon chlorides”. J. Chem. Soc., Trans. 79: 449—459. doi:10.1039/CT9017900449. 

Литература[уреди]

  • E. Wiberg: Anorganska kemija, Školska knjiga, Zagreb, 1976. (хрватски)

Спољашње везе[уреди]