Сима Ћен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сима Ћен
Sima Qian (painted portrait).jpg
Датум рођења cca 145 или 135 п. н. е.
Место рођења Лонгмен
 Династија Хан (сад Хеђин, Шанси)
Датум смрти 86 п. н. е.
Место смрти Кина
Држављанство Кинеско
Занимање Историчар
Деловање Записи великог историчара
Родитељи Сима Тан (отац)

Сима Ћен (трад. кин. 司馬遷, упрошћ. кин. 司马迁, пин. Sīmǎ Qiān, око 145. п. н. е. - 90. п. н. е.) је кинески писац који се сматра оцем кинеске историографије. Радио је као префект Царских писара под владавином цара Хан Вудија. Кастриран је након што се замерио цару. У затвору је довршио Шији (Општа историја), књигу у којој је описао све најважније догађаје у Кини од времена легендадрног Жутог цара до Хан Вудија. Та књига је својим стилом и приступом материји утицала на историографију не само у Кини, него и у другим земљама источне Азије.[1]

То врло опсежно историјско дело написано је приповедачким стилом врло систематично и читко и хронолошким редоследом. У њему су, уз бројне историјске догађаје, такође дати прикази различитих дворских интрига и догодовштина везаних за тадашње политичке личности и њихову каријеру. Шији се састоји од пет тематских делова. То су:

  • царски анали и важнија историјска збивања из разних династијских раздобља,
  • хронологија и генеалогија,
  • историјски записи из теорије обреда, музике, астрономије и трговине,
  • монографије угледних кинеских породица
  • седамдесет краћих монографија значајнијих историјских личности.

Ћенов Шији такође осликава начела друштвене етике оног времена. Сима Ћен је несумњиво ненадмашан писац и историчар - отац кинеске историографије - који је био и остао све до данас недостижан узор и недодирљив ауторитет за бројне нараштаје кинеских историчара и приповедача.

Рани живот и образовање[уреди]

Сима Ћен је рођен код Сјајанга у Цуопингји (у близини модерног Ханченга, провинција Шанси) око 145 п. н. е., мада неки извори наводе да је његова година рођења око 135 п. н. е..[2] Симина прецизна година рођења је још увек предмет дебата. Постоји општа сагласност да је он провео највећи део свог живота током владавине цара Ву, чија је дуга владавина трајала током периода 141-87 п. н. е.[1] Његов отац, Сима Тан, је око 136 п. н. е. био постављен на релативно ниско рангирану функцију „великог историчара” (tàishǐ 太史, alt. „велики писар” или „велики астролог”).[3][4] Главна дужност великог историчара је била да формулише годишњи календар, идентификујући дане који су били ритуално повољни или неповољни, и да представи календар цару пре новогодишњег дана.[4] Осим ове дужности, велики историчар је исто тако путовао са царом на важне ритуале и бележио је важне догађаје како на двору тако и у земљи.[5] Према сопственом казивању, Сима је могао да „чита старе записе” у својој десетој години и сматрало се да има перспективну будућност као учењак.[5] Сима је одрастао у конфуцијанском окружењу, и увек је сматрао свој историјски рад као чин конфуцијанског филијалног поштовања преме свом оцу.[5]

Године 126 п. н. е., при узрасту од око двадесет година, Сима Ћен је започео обимну туру око Кине која је постојала у време Хан династије.[4] Он је започео своје путовање из империјалне престонице, Чанг'ана (модерног града Си'ан), затим је отишао на југ дуж реке Јангцекјанг до Чангша (модерне провинције Хунан), где је посетио локацију на реци Милуо за коју се по традицији сматрало да је место где се древни песник Ћи Јуен удавио.[4] Он је затим отишао да тражи гробнице легендарних владара династије Сја, Ју на планини Сјенглу и Шун на планинама Ђуји (модерни округ Нингјуен у Хунану).[4][6] Након тога је отишао на север до Хуајина (модерни Хуај'ан, Ђангсу провинција) да види гроб генерала Хан династије Хан Сина, и наставио је северно до Ћуфуа, родног града Конфучија, где је студирао ритуал и друге традиционалне предмете.[4]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Jay, Jennifer (1999). „"Sima Qian"”. Ур.: Kelly Boyd. The Encyclopedia of Historians and Historical Writing Volume 2. FitzRoy Dearborn. стр. 1093–1094. 
  2. Knechtges (2014), p. 959.
  3. de Crespigny (2007), p. 1222.
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 Knechtges (2014), p. 960.
  5. 5,0 5,1 5,2 Hughes-Warrington (2000), p. 291.
  6. Watson (1958), p. 47.

Литература[уреди]

  • de Crespigny, Rafe (2007). A Biographical Dictionary of Later Han to the Three Kingdoms (23–220 AD). Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-15605-0. 
  • Hughes-Warrington, Marnie (2000). Fifty Key Thinkers on History. London: Routledge. 
  • Knechtges, David R. (2014). „Sima Qian 司馬遷”. Ур.: Knechtges, David R.; Chang, Tai-ping. Ancient and Early Medieval Chinese Literature: A Reference Guide, Part Two. Leiden: Brill. стр. 959—965. ISBN 978-90-04-19240-9. 
  • Watson, Burton (1958). Ssu-ma Ch'ien: Grand Historian of China. New York: Columbia University Press. 
  • Markley, J. Peace and Peril. Sima Qian's portrayal of Han - Xiongnu relations (Silk Road Studies XIII), Turnhout, 2016, ISBN 978-2-503-53083-3
  • Allen, J.R "An Introductory Study of Narrative Structure in the Shi ji" pages 31–61 from Chinese Literature: Essays, Articles, Reviews, Volume 3, Issue 1, 1981.
  • Allen, J.R. "Records of the Historian" pages 259–271 from Masterworks of Asian Literature in Comparative Perspective: A Guide for Teaching, Armonk: Sharpe, 1994.
  • Beasley, W. G & Pulleyblank, E. G Historians of China and Japan, Oxford: Oxford University Press, 1961.
  • Dubs, H.H. "History and Historians under the Han" pages 213-218 from Journal of Asian Studies, Volume 20, Issue # 2, 1961.
  • Durrant S.W "Self as the Intersection of Tradition: The Autobiographical Writings of Ssu-Ch'ien" pages 33–40 from Journal of the American Oriental Society, Volume 106, Issue # 1, 1986.
  • Cardner, C. S Traditional Historiography, Cambridge: Harvard University Press, 1970.
  • Hardy, G.R "Can an Ancient Chinese historian Contribute to Modern Western Theory?" pages 20–38 from History and Theory, Volume 33, Issue # 1, 1994.
  • Kroll, J.L "Ssu-ma Ch'ien Literary Theory and Literary Practice" pages 313-325 from Altorientalische Forshungen, Volume 4, 1976.
  • Li, W.Y "The Idea of Authority in the Shi chi" pages 345-405 from Harvard Journal of Asiatic Studies, Volume 54, Issue # 2, 1994.
  • Moloughney, B. "From Biographical History to Historical Biography: A Transformation in Chinese Historical Writings" pages 1–30 from East Asian History, Volume 4, Issue 1, 1992.

Спољашње везе[уреди]