Сима Релић
| Сима Релић | |
|---|---|
Спомен-биста у родном месту | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1918. |
| Место рођења | Бешеновачки Прњавор, код Сремске Митровице, Аустроугарска |
| Датум смрти | 26. децембар 1981. (62/63 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, СР Србија, СФР Југославија |
| Војна каријера | |
| Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Сима Релић (Бешеновачки Прњавор, код Сремске Митровице, 1918 — Нови Сад, 26. децембар 1981) био је учесник Народноослободилачке бробе.
Биографија
[уреди | уреди извор]Након окупације Југославије, 1941. прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП). Августа 1941, након што су усташе ухапсиле групу мештана Бешенова, међу којима је била и његова супруга Каја, заједно са двојицом мештана је напао и разоружао стражаре и ослободио ухапшене, након чега су отишли на Фрушку гору. Касније се његова група повезала са првом партизанском групом, у којој су се налазили и одбегли политички-затвореници из сремскомитровачког затвора.
Септембра 1941. био је постављен за првог команданта Фрушкогрског партизанског одреда.
Умро је 26. децембра 1981. у Новом Саду, а сахрањен је у родном месту.[1]
Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима је Орден републике са златним венцем, којим је одликован септембра 1979. године.
Заједно са њим у партизанима борила се и његова супруга Каја Релић (1915—1942), која је у пролеће 1942. заробљена од усташа и 6. маја 1942. стрељана у Сремској Митровици, заједно са Јованком Габошац.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Умро Сима Релић”. istorijskenovine.unilib.rs. Борба. 27. 12. 1981. стр. 5. Архивирано из оригинала 24. 09. 2024. г. Приступљено 24. 09. 2024.