Сима Тројановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сима Тројановић
TrojanovicSima.jpg
Сима Тројановић
Датум рођења(1862-02-02)2. фебруар 1862.
Место рођењаШабац
Кнежевина Србија
Датум смрти21. новембар 1935.(1935-11-21) (73 год.)
Место смртиБеоград
Краљевина Југославија

Сима Тројановић (Шабац, 2. фебруар 1862Београд, 21. новембар 1935) је био етнолог и први српски школовани антрополог, управник Етнографског музеја у Београду, професор Универзитета у Скопљу и дописни члан Српске краљевске академије.

Биографија[уреди]

Рођен је у Шапцу 1862. године у трговачкој породици. Отац му је био пореклом из Битоља, а мајка из Срема. Школу је завршио у Шапцу и Винковцима. Матурирао је у Швајцарској, а у Немачкој је студирао природне науке.[1] Одбранио је докторску дисертацију на Универзитету у Хајделбергу 4. августа 1885. године, на групи за биологију са антропологијом.

Почео је да ради као учитељ немачког језика у Нижој гимназији у Чачку 1886. године. После тога је прешао у Лозницу, а од 1894. је радио у Трећој београдској гимназији. Добио је одобрење и 1898. отишао на двогодишње студије етнологије и физичке антропологије у Бечу, Минхену и Прагу. Када се вратио постављен је 1901. године за управника новооснованог Етнографског музеја у Београду. Био је кустос и управник Етнографског музеја до 1921. године када је изабран за редовног професора етнографије на Филозофском факултету Универзитета у Скопљу.[1]

У српској антропологији није оставио пуно трага, пошто је у оквиру својих широких интересовања приоритет дао етнологији. Његови антрополошки радови се по садржају могу поделити у неколико група: Чланци и расправе о телесним карактеристикама људи на преласку из 19. у 20. век, као и о биоантрополошким процесима становништва (брахикранизација нпр.), о остацима фосилног човека, вештачком обликовања главе, о трепанацијама код становника Србије и Црне Горе. Затим следе радови о народној медицини као и о исхрани народа. Радови о улози ватре, о погребним и жртвеним обичајима спадају у посебну групу и не излазе из оквира етнологије, односно културне антропологије. Радови Симе Тројановића имају трајну вредност за српску антропологију.

Изабран је за дописног члана Српске краљевске академије 19. фебруара 1921. године.

Радови[уреди]

  • Тројановић, С.: Старинска српска јела и пића, Етнографски зборник Српске краљевске академије, II, Београд 1896.
  • Тројановић, С.: Ватра у животу и обичајима српског народа, Етнографски зборник Српске краљевске академије, 19, Београд 1930.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Ранко Баришић: „Сима Тројановић, истраживач Хиландара и Свете горе“. pp. 106, у публикацији „Museum“, годишњак Народног музеја у Шапцу, број 11, Шабац 2010. године

Спољашње везе[уреди]