Симеон II од Бугарске
Овом чланку потребни су додатни извори због проверљивости. |
| Симеон II од Бугарске | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 16. јун 1937. |
| Место рођења | Софија, Краљевина Бугарска |
| Супружник | Queen Margarita of Bulgaria |
| Потомство | Kardam, Prince of Turnovo, Kyril, Prince of Preslav, Kubrat, Prince of Panagyurishte, Konstantin-Assen, Prince of Vidin, Princess Kalina of Bulgaria |
| Родитељи | Борис ІІІ од Бугарске Ђована Савојска |
| Династија | Династија Ветин |
| 48. премијер Бугарске | |
| Период | 24. јул 2001 — 17. август 2005. |
| Претходник | Иван Костов |
| Наследник | Сергеј Станишев |
| Цар Бугарске | |
| Период | 28. август 1943 — 15. септембар 1946. |
| Претходник | Борис III |
| Наследник | монархија укинута Васил Коларов као председавајући прелазног председништва |
| Део серије о популизму |
| Популизам |
|---|
Симеон II Бугарски (Бугарски: Симеон Борисов Сакскобургготски), био је владар Бугарске у периоду од 1943. до 1946. године, са титулом цара у рангу краља. Припадао је огранку Саксен-Кобург и Гота-Кохари династије Саксен-Кобург и Гота. Функцију бугарског премијера вршио је од 2001. до 2005. године.[1]
Био је члан партије Национални покрет за стабилизацију и напредак, познате као Национални покрет Симеона II. Његово обављање премијерске функције представљало је редак пример да бивши монарх неке државе након укидања монархије у тој држави постане носилац неке изборне политичке функције.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 16. јуна 1936. године као друго дете и син јединац бугарског цара Бориса ІІІ и царице Ђоване Савојске, кћерке италијанског краља Виторија Емануела и његове супруге Јелене Петровић Његош. По мајци је рођак краљу Петру II.
Други светски рат
[уреди | уреди извор]Након изненадне смрти свог оца 28. августа 1943. године, у јеку Другог светског рата, постао је нови цар. Али због своје малолетности, владарску дужност је вршило трочлано намесништво састављено од принц Кирила, Симеоновог стрица, премијера Богдана Филова и генерал-потпуковника Николе Михаилова Михова.
Након државног удара 9. септембра 1944. године, комунисти су преузели власт и саставили намесништво од својих представника. Под надзором совјетске војске, одржан је референдум 15. септембар 1946. на коме је више од 90% грађана гласало за републику.
Егзил
[уреди | уреди извор]Владарска породица је напустила земљу идућег дана, 16. септембра, иако Симеон никада није абдицирао. Владарска породица се најпре склонила у Каиро, код Виктора Емануела III, Симеоновог деде, где је италијански краљ живео у егзилу. Ту је Симеон завршио Викторијин колеџ.
У јулу 1951. године, шпанска влада, под Франциском Франком, дала је породици азил. У Шпанији је Симеон студирао право и пословну администрацију, те је постао бизнисмен.
Био је дугогодишњи председник шпанске подружнице Томсона СА, француског међународног предузећа за електронику, као и саветник у банкарству, хотелијерству, електроници и угоститељским секторима.
| Бугарска краљевска династија Саксен-Кобург и Гота-Кохари |
|---|
| Фердинанд I |
|
| Борис ІІІ |
|
| Симеон II |
|
Повратак у земљу
[уреди | уреди извор]Након пада комунизма, Симеон се вратио у Бугарску, први пут након 50 година од укидања монархије.
Године 2001. је основао партију Национални покрет за стабилизацију и напредак, којом побеђује на скупштинским изборима и постаје Председник Владе Бугарске. Током његовог службовања Бугарска је постала чланица НАТО-а, али стање у земљи се није много побољшало.
На изборима 2005. Симеонова партија је освојила друго место, те је учествовала у великој коалицији са другим странкама за састав нове скупштине. На новим скупштинским изборима 2009, партија је освојила само 3,01% гласова и није добила ниједно место. Убрзо потом, 6. јула, Симеон се повукао са места председника своје партије.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| Преци Симеон II од Бугарске |
|---|
Породица
[уреди | уреди извор]Симеон се 1962. године оженио шпанском племкињом Маргаритом Гомез-Асебо и Сехуелом. Са њом има петоро деце — четири сина (Кардама, Кирила, Кубрата и Константина Асена) и једну ћерку (Калину).
Родитељи
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Борис III | 30. јануар 1894. | 28. август 1943. | |
| Ђована Савојска | 13. новембар 1907. | 26. фебруар 2000. |
Супружник
[уреди | уреди извор]| име | слика | датум рођења |
|---|---|---|
| Маргарита Гомез-Асебо и Сехуела | 6. јануар 1935. |
Деца
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Nikolaj Petrov (19. jul 2001). „Hoće li car umeti da vlada”. vreme.com. Nedeljnik Vreme. Приступљено 28. avgust 2022.
Литература
[уреди | уреди извор]- Groß, Reiner (2007). Die Wettiner. Stuttgart: Kohlhammer Verlag.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]



