Симеон II од Бугарске
 |
| Симеон II од Бугарске | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 16. јун 1937 |
| Место рођења | Софија Краљевина Бугарска |
| Династија | Династија Ветин |
| Отац | Борис ІІІ од Бугарске |
| Мајка | Ђована Савојска |
| Супружник | Queen Margarita of Bulgaria |
| Потомство | Kardam, Prince of Turnovo, Kyril, Prince of Preslav, Kubrat, Prince of Panagyurishte, Konstantin-Assen, Prince of Vidin, Princess Kalina of Bulgaria |
Симеон Сакс-Кобург и Гота (Бугарски: Симеон Борисов Сакскобургготски), такође познат под династичким именом као Симеон II, је бугарски политичар.
Као последњи краљ Бугарске владао је у периоду 1943—1946, док је функцију премијера вршио 2001—2005.
Члан је партије Национални покрет за стабилизацију и напредак, познате као Национални покрет Симеона II.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 16. јуна 1936. године као друго дете и син јединац бугарског краља Бориса ІІІ Сакс-Кобург-Готе и краљице Ђоване Савојске, кћерке италијанског краља Виторија Емануела и његове супруге Јелене Петровић Његош. По мајци је рођак краљу Петру II.
Други светски рат[уреди | уреди извор]
Након изненадне смрти свог оца 28. августа 1943. године, у јеку Другог светског рата, постао је нови краљ. Али због своје малолетности, краљевску дужност је вршило трочлано намесништво састављено од Кирила, Симеоновог ујака, премијера Богдана Филова и генерал-потпуковника Николе Михаилова Михова.
Након државног удара 9. септембра 1944. године, комунисти су преузели власт и саставили намесништво од својих представника. Под надзором совјетске војске, одржан је референдум 15. септембар 1946. на коме је више од 90% грађана гласало за републику.
Егзил[уреди | уреди извор]
Краљевска породица је напустила земљу идућег дана, 16. септембра, иако Симеон никада није абдицирао. Краљевска породица се најпре склонила у Каиро, код Виктора Емануела III, Симеоновог деде, где је италијански краљ живео у егзилу. Ту је Симеон завршио Викторијин колеџ.
У јулу 1951. године, шпанска влада, под Франциском Франком, дала је породици азил. У Шпанији је Симеон студирао право и пословну администрацију, те је постао бизнисмен.
Био је дугогодишњи председник шпанскке подружнице Томсона СА, француског међународног предузећа за електронику, као и саветник у банкарству, хотелијерству, електроници и угоститељским секторима.
| Бугарска краљевска Династија Сакс-Кобург и Гота |
|---|
.svg) |
| Фердинанд I |
|
| Борис ІІІ |
|
| Симеон II |
|
Повратак у земљу[уреди | уреди извор]
Након пада комунизма, Симеон се вратио у Бугарску, први пут након 50 година од укидања монархије.
Године 2001. је основао партију Национални покрет за стабилизацију и напредак, којом побеђује на скупштинским изборима и постаје Председник Владе Бугарске. Током његовог службовања Бугарска је постала чланица НАТО-а, али стање у земљи се није много побољшало.
На изборима 2005. Симеонова партија је освојила друго место, те је учествовала у великој коалицији са другим странкама за састав нове скупштине. На новим скупштинским изборима 2009, партија је освојила само 3,01% гласова и није добила ниједно место. Убрзо потом, 6. јула, Симеон се повукао са места председника своје партије.
Породично стабло[уреди | уреди извор]
Породица[уреди | уреди извор]
Симеон се 1962. године оженио шпанском племкињом Маргаритом Гомез-Асебо и Сехуелом. Са њом има петоро деце — четири сина (Кардама, Кирила, Кубрата и Константина Асена) и једну ћерку (Калину).
Родитељи[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Борис III | 30. јануар 1894. | 28. август 1943. | |
| Ђована Савојска | 13. новембар 1907. | 26. фебруар 2000. |
Супружник[уреди | уреди извор]
| име | слика | датум рођења |
|---|---|---|
| Маргарита Гомез-Асебо и Сехуела | 6. јануар 1935. |
Деца[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Симеон II од Бугарске на Викимедијиној остави. |
| Претходник: Борис ІІІ |
краљ Бугарске (1943 — 1946) |
Наследник: монархија укинута |
| Претходник: Иван Костов |
премијер Бугарске (2001 — 2005) |
Наследник: Сергеј Станишев |
