Симница

Координате: 41° 43′ 12″ СГШ; 20° 52′ 53″ ИГД / 41.72° СГШ; 20.8814° ИГД / 41.72; 20.8814
С Википедије, слободне енциклопедије

Симница
мкд. Симница
Село Симница.jpg
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаГостивар
Становништво
 — (2002)430
Географске карактеристике
Координате41° 43′ 12″ СГШ; 20° 52′ 53″ ИГД / 41.72° СГШ; 20.8814° ИГД / 41.72; 20.8814
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина720 м
Симница на мапи Северне Македоније
Симница
Симница
Симница на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1233
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаGV

Симница (мкд. Симница) је насељено место у Северној Македонији, у северозападном делу државе. Симница припада општини Гостивар.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Насеље Симница је смештено у северозападном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Гостивара, насеље је удаљено 16 km јужно.

Симница се налази у горњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на на североисточним падинама планине Буковик. Поред насеља протиче речица Лакавица, прва значајнија притока Вардара. Надморска висина насеља је приближно 720 метара.

Клима у насељу је планинска.

Историја[уреди | уреди извор]

Код Симнице је између два рата обнављан стари средњовековни манастир[1] Св. Симеона Столпника. Манастир је неколико векова био рушевина; остала је само основа храма. Заузимањем свештеника из Врутока, поп Аркадија Поповића основан је у Врутку 1928. године Одбор за обнову манастира. Одбор је тражио помоћ од православаца по целом српству. Манастир је 1929. године и завршен. Почетком јануара 1929. године забрујало је једино велико звоно. Подигнути манастирски конак имао је 20 соба за госте. који би могли и дуже ту да бораве јер је Симница - ваздушна бања.[2]

Новембра 1943. године страдао је од стране окупатора манастир Симница.[3]

Становништво[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2002. године Симница је имала 430 становника.

Претежно становништво у насељу су Албанци (99%).

Већинска вероисповест у насељу је ислам.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Гласник Српског географског друштва", Београд 1947.
  2. ^ "Правда", 25. фебруар 1937.
  3. ^ "Прилози - Македонска академија на науките и уметносите...", Скопље 1993.

Извори[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]