Симпозијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Приказ жена која свира аулос и забавља мушкараце на симпозијуму. Приказ је црваних фигура на црној кратер посуди, око 420. године пре нове ере

У Античкој Грчкој, симпозијум (грчки συμπόσιον symposion, од συμπίνειν sympinein, "пити заједно") је био врста пијанке.[1][2] Многа књижевна дела описују или се дешавају на симпозијуму, укључују два Сократова дијалога које је забележио ПлатонГозба, и Ксенофонтов Симпозијум. Симпозијуми се приказују у грчкој и етрурској уметности.

Еквивалент у римском друштву је латински convivium. У данашњем времену, симпозијум је врста академске конференције.

Простор и дешавање[уреди]

Банкет сцена из храма Атине (рељеф из 6. века пре нове ере)

Грчки симпозијум је представљао кључну Хеленистичку друштвену институцију. Био је попут форума за мушкарце из угледнијих породица који су долазили да дискутују, причају, да се хвале или друже. Често су се одржавали како би се обележило примање младих људи у аристократско друштво. Симпозијуми су такође организовале аристократе да би означили друге посебне прилике, као што су победе у спортским и поетских такмичења.

Симпозијуми су се одржавали у мушким деловима домаћинстава. Учесници би лежали на софама са јастуцима поређаним уздуж свих зидова осим зида на ком су врата. Због ограниченог простора би било између 7 и 9 софа, што значи да је ограничен број људи могао присуствовати једном симпозијуму, свека између 14 и 27[3][4] Ако су млади људи учествовали, они не би лежали, већ би седели.[5] Међутим, у македонским симпозијумима, у центру пажње није било пиће већ лов и младима би било дозвољено да леже уколико су убили свог првог дивљег вепра.

Пијани Алкибијад прекида симпозијум (1648)

Служила се храна и вино, а забаву је обезбеђивао домаћин. У зависности од повода, симпозијум је могао да садржи игре, песме, свираче флауте, робове који обављају различите преформансе и унајмљене забављаче.

Симпозијуми су се често одржавали и у специјалним околностима. Најпознатији симпозијум је описан у Платоновој Гозби (и прилично другачије у Ксенофонтовој верзији) који је организовао Агатон поводом своје прве победе на позоришном такмичењу 416. године пре нове ере. Према Платону, симпозијум је прекинуо долазак Алкибијада који је ушао и пао пијан, скоро наг. Дошао је са другог симпозијума.

Мушкарци би на симпозијумима дискутовали о разним темама — често филозофским, као што су љубав и разлике између полова.

Пиће[уреди]

Роб помаже пијаном учеснику симпозијума

Симпозијум би надгледао симпозијарх који би одлучивао колико ће вино бити јако у зависности од озбиљности теме дискусије. Грци и Римљани су служили своје вино помешано са водом, јер се на пијење чистог вина гладало као на варваризам, јер су га тако пили варвари. Међутим, постоји разлика између Грчких и Римских симпозијума. Римљани би сервирали вино пре, са и након хране и било је дозвољено женама да се придруже. Код Грка се вино пило само након вечере и женама је био забрањен приступ.[6] Вино се пило из кратара, велике посуде која је дизајнирана тако да је носе два човека, и било је сервирано у ојнохоема.

Еубул у својој представи из 375. године пре нове ере, гласом Диониса описује како се треба пити на симпозијуму:

За разумне људе спремам три кратера: један за здравље (који прво пију), други за љубав и задовољство и трећи за спавање. Након што се трећи попије, мудри људи иду кући. Четврти кратар није мој - припада лошем понашању, пети је за викање, шести је за некултуру и увреду, седми је за тучу, осми за уништавање намештаја, девети за депресију, десети за лудило и несвест.

У складу са грчком традицијом умерености, симпозијарх би био задужен да спречи да се симпозијум одузме контроли, али грчка књижевност и уметност показују да се правило 3. кратара није примењивало.[тражи се извор]

Керамика[уреди]

Симпозијуми се често појављују на Грчкој керамици као мотив.[7]

Забава[уреди]

Поезија и музика су били главни начини забављања. Иако слободне жене нису присуствовале симпозијумима, проститутке и извођачице нису била реткост на њима. Аулос је један од инструмената које су оне свирале.[8] Робови и дечаци су такође били присутни ради забављања.

Етрурске и Римске пијанке[уреди]

Приказ пијанке из етрурске гробнице

У етрурској уметности се често приказују банкети слични грчким симпозијумима, али постојала је разлика између њих. Жене су биле прихваћеније у етрурском друштву и зато су жене високог статуса могле да присуствују оваквим дешавањима. Римљани су усвојили грчке симпозијуме, само су променили име у comissatio. Још једна верзија симпозијума који су често организовали је convivium.

Референце[уреди]

  1. Garnsey, Peter (22. 04. 1999). Food and Society in Classical Antiquity. Cambridge University Press. стр. 136—. ISBN 978-0-521-64588-1. 
  2. Sara Elise Phang title=Roman Military Service: Ideologies of Discipline in the Late Republic and Early Principate (2008). Cambridge University Press. стр. 263—264.  line feed character у |author= на позицији 17 (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. Literature in the Greek World By Oliver Taplin; p 47
  4. The Oxford Companion to Classical Civilization (ed.
  5. Xenophon, "Symposium" 1.8
  6. Gately, Iain (2008). Drink: A Cultural History Of Alcohol. New York: Penguin Group. стр. 32. ISBN 978-1-592-40464-3. 
  7. Neer, R.T. (2002) Style and politics in Athenian vase-painting: The craft of democracy, ca. 530-460 B.C.E..
  8. „Bryn Mawr Classical Review 2004.09.16 of Alessandro Iannucci, La Parola e l'Azione: I Frammenti Simposiali di Crizia. Bologna: Edizioni Nautilus, 2002”. Ccat.sas.upenn.edu. Приступљено 19. 08. 2012. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]