Синдром иритабилних црева

С Википедије, слободне енциклопедије
Синдром иритабилних црева
СинонимиСпастично дебело црево, нервозно дебело црево, слузокожни колитис, спастична црева[1]
СпецијалностиГастроентерологија
СимптомиДијареја, констипација, абдоминални бол[1]
Време појавеПре 45. године[1]
ТрајањеДуготрајно[2]
УзроциНепознато[2]
Дијагностички методНа основу симптома, искључивања других болести[3]
Слична обољењаЦелијачна болест, Нецелијачна сензитивност на глутен, микроскопски колитис, инфламаторна болест црева, малапсорпција жучне киселине, рак дебелог црева[3][4]
ЛечењеСимптоматско (дијетарне промене, лекови, пробиотици, саветовање)[5]
ПрогнозаНормално очекивано трајање живота[6]
Фреквенција12,5% (развијени свет)[1][7]
Целијакија је болест са симптомима који могу наликовати на СИЦ[8]

Синдром иритабилног црева (скраћено: СИЦ; синдром иритабилног колона, спастични колитис, спастично ободно црево) хронични је поремећај система за варење, који карактерише неправилан рад црева.

СИЦ је функционални гастроинтестинални поремећај. Представља стање код кога се, у току неколико недеља, јавља бол у трбуху и поремећаји пражњења црева: појачане абнормалне контракције дебелог и танког црева, рани осећај ситости након јела, затвор, мека столилца, или пролив одмах након оброка, грчеви или надимања стомака, подригивање, учестали гасови.[9]

Узроци[уреди | уреди извор]

Узроци нису јасни. Теорије укључују комбинације проблема цријевних оси, поремећаја мотилитета цријева, осјетљивости на бол, инфекција укључујући бактеријске прерасподјеле танког цријева, неуротрансмитера, и генетских фактора.

Као узроци настанка овог стања обично се наводе психичка напетост и стрес, али и интолеранција на лактозу или махунарке, нередовна и неумерена исхрана уз претеран унос масти, пушење.

Дијагностика[уреди | уреди извор]

Најчешће се дијагностикује код жена, у млађем и средњем животном добу. Дијагностички поступци су елиминациона дијета — којом се одређене врсте намирница системски искључују из исхране, затим лабораторијска анализа столице, комплетна крвна слика, серумско гвожђе. Уколико је неопходно пацијент се упућује гастроентерологу.[10]

Терапија[уреди | уреди извор]

Терапија је усмерена на ублажавање симптома. Препоручује се десет до двадесет минута аеробних вежби, као и јога вежбе за опуштање, или масажа трбуха како би се поспешио рад црева. Терапија се састоји из промене начина исхране: смањења потрошње масти и увођења у исхрану неког растворљивог прехрамбеног производа богатог влакнима који подстиче рад црева (нпр. буачак — Plantago psyilium који се узима једном дневно растворен у чаши хладне воде, или чај од рогача три пута дневно, водећи рачуна да се не користи дуже од три дана). Постепено ваља повећавати унос свежег воћа и поврћа, житарица и мекиња. У случају изостанка жељених ефеката, преписује се лоперамид или дицикломин који успоравају кретање хране кроз црево и смирују гастроинтестинални тракт.[11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Definition and Facts for Irritable Bowel Syndrome”. NIDDKD. 23. 2. 2015. Архивирано из оригинала 02. 04. 2016. г. Приступљено 29. 3. 2016. 
  2. ^ а б „Symptoms and Causes of Irritable Bowel Syndrome”. NIDDK. 23. 2. 2015. Архивирано из оригинала 05. 04. 2016. г. Приступљено 29. 3. 2016. 
  3. ^ а б Chey WD, Kurlander J, Eswaran S (март 2015). „Irritable bowel syndrome: a clinical review”. JAMA. 313 (9): 949—58. PMID 25734736. doi:10.1001/jama.2015.0954. 
  4. ^ Levy J, Bernstein L, Silber N (децембар 2014). „Celiac disease: an immune dysregulation syndrome”. Current Problems in Pediatric and Adolescent Health Care. 44 (11): 324—7. PMID 25499458. doi:10.1016/j.cppeds.2014.10.002. 
  5. ^ „Treatment for Irritable Bowel Syndrome”. NIDDK. 23. 2. 2015. Архивирано из оригинала 06. 04. 2016. г. Приступљено 29. 3. 2016. 
  6. ^ Quigley, Eamonn M.M. (2013). „Treatment level 1”. Irritable bowel syndrome : diagnosis and clinical management (First изд.). Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell. ISBN 978-1-118-44474-0. Архивирано из оригинала 8. 9. 2017. г. 
  7. ^ Maxion-Bergemann S, Thielecke F, Abel F, Bergemann R (2006). „Costs of irritable bowel syndrome in the UK and US”. PharmacoEconomics. 24 (1): 21—37. PMID 16445300. doi:10.2165/00019053-200624010-00002. 
  8. ^ „Celiac or IBS: Why You Can Mistake One for the Other” [Целијакија или СИЦ: Зашто их можете побркати]. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 14. 7. 2019. 
  9. ^ „Шта је Иритабилни колон или нервозан стомак — Синдром иритабилног црева”. Природа на дар. 13. 10. 2016. Приступљено 15. 7. 2019. 
  10. ^ „MSD priručnik dijagnostike i terapije: Sindrom iritabilnog kolona”. msd-prirucnici.placebo.hr (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 20. 07. 2019. г. Приступљено 14. 7. 2019. 
  11. ^ „Како се лечи синдром иритабилног колона?”. Проботаник. 19. 1. 2017. Приступљено 15. 7. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Синдром_иритабилних_црева&oldid=27441937”