Синдром куване жабе
Синдром куване жабе је израз метафора, који се користи да опише ситуацију када нека особа или народ живи у условима који су објективно неприхватљиви и/или неиздрживи, али се то не региструје из разлога што се у ту ситуацију доспеле постепено, корак по корак, привикавајући се на сваку појединачну промену, а не нагло.
Понашање жабе[уреди | уреди извор]
Претпоставка је да би жаба убачена у посуду испуњену врелом водом одмах из ње искочила. Уколико би се пак жаба убацила у посуду испуњену хладном водом, она би у њој остала. Ако би ту воду, затом загревали сасвим лагано и постепено, жаба би у води остала и била би скувана.
Такво мишљење се темељи на неколико научних експеримената изведених на жабама током 19. века [1], док неки од модерних истраживача овакве експерименте и њихове резултате оспоравају [2]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Edward Scripture, The New Psychology (1897): [1]. The original 1882 experiment was cited as: Sedgwick, "On the Variation of Reflex Excitability in the Frog induced by changes of Temperature," Stud. Biol. Lab. Johns Hopkins University (1882): 385. "in one experiment the temperature was raised at a rate of 0.002 °C. per second, and the frog was found dead at the end of 2½ hours without having moved."
- ^ Frog fable brought to boil › Dr Karl's Great Moments In Science (ABC Science)