Синдром постуралне ортостатске тахикардије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Синдром постуларне ортостатске тахикардије
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностКардиологија

Синдром постуларне ортостатске тахикардије (POTS) је облик ортостатске интолерације дефинисан као континуиран пораст срчане фреквенције за ≥ 30 откуцаја у минути или као пораст фреквенције на вредност од ≥ 120 откуцаја у минути у оквиру 10 минута од почетка стајања или head-up тилт теста уз појаву симптома ортостатске интолеранције и одсутности ортостатске хипотензије. Ортостатска интолеранција се може описати као немогућност толерирања усправног става тела уз осежај олакшања симптома након заузимања лежећег положаја.[1]

Синдром постуларне ортостатске тахикардије је поремећај функције аутономног нервног система. Патологија се одликује надражајем адренергичких и кардиовагалних нервних влакана и одређеним поремећајима централног нервног система. Поремећај прате симптоми вртоглавице, лупање срца, синкопа, анксиозност. Пацијенти имају лошији квалитет живота због многи ограничење у више подручја живота.

Третман постуралне ортостатска тахикардија је нејасан, али се код великог броја пацијената јавља знатно побољшање након тачно постављене дијагнозе и правилно спроведеног лечења.

Епидемиологија[уреди]

Пацијенти којима је дијагностикован синдром постуларне ортостатске тахикардије су углавном жене, са женско — мушким односом учесталости:[2]

4 — 5 : 1

Од овог поремећаја само у Америци болује преко 500.000 пацијената, међу којима је 80% жена.[3][4]

Просечне старост пацијената је између 12 и 50 година.[5]

Патофизиологија[уреди]

Неколико патофизиолошких механизама је укључено у развој синдрома постуларне ортостатске тахикардије:

  • Дистална периферна неуропатија,
  • Поремећаји централне контроле симпатичког нервног система,
  • Оштећење синаптичких механизама поновног уноса норепинефрина,
  • Поремећаји ренин-ангиотензин-алдостерон осовине,
  • Промене у синтетичком путу норепинефрина..[6]

Клиничка слика[уреди]

Најчешћи симптоми повезани са синдром постуларне ортостатске тахикардије су:

  • Омамљеност,
  • Пресинкопа,
  • Слабост и
  • Палпитације.

Дијагноза[уреди]

Како се стајањем симптоми погоршавају а олакшање наступа након заузимања лежећег положаја то је једно од карактеристичних дијагностичких обележје синдром постуларне ортостатске тахикардије. При постављању дијагнозе користе се;

  • Активни тест стајања
  • Пасивни head-up тилт тест,
  • Анамнеза и историје болести
  • Клинички преглед.

Лечење[уреди]

  • Нефармакотерапијски приступ лечењу синдрома постуларне ортостатске тахикардије подразумева ; повећан унос соли и воде и телесно вежбање.
  • Фармакотерапија је усмерена према; повећању запремине течности у организму, повећању периферне васкуларне резистенције и смањењу централне активности симпатичког нервног система.

Извори[уреди]

  1. ^ Freeman, R., Wieling, W., Axelrod, F. B. et al. (2011). Consensus statement on the definition of orthostatic hypotension, neurally mediated syncope and the postural tachycardia syndrome. Clinical Autonomic Research. 21 (2): 69–72.
  2. ^ Robertson D, Shannon J R, Biaggioni I. et al Orthostatic intolerance and the postural tachycardia syndrome: genetic and environment pathophysiologies. Neurolab Autonomic Team. Pflugers Arch 2000441(2–3 Suppl)R48–R51.R51
  3. ^ Carson RP, Appalsamy M, Diedrich A, Davis TL, Robertson D. Animal Model of Neuropathic Tachycardia Syndrome. Hypertension 2001; 37: 1357.
  4. ^ Stewart JM, Weldon A. Vascular perturbations in the chronic orthostatic intolerance of the postural orthostatictachycardia syndrome. J Appl Physiol 2000; 89 (4): 1505–12.
  5. ^ De Buyzere M, Clement DL, Duprez D. Chronic low blood pressure: A review. Cardiovasc Drugs Ther 1998; 12: 29–35.
  6. ^ Mathias, C. J., Low, D. A., Iodice, V., Owens, A. P., Kirbis, M., & Grahame, R. (2012). Postural tachycardia syndrome—current experience and concepts. Nature Reviews Neurology. 8 (1): 22–34.

Литература[уреди]

  • Europe Heart Rhythm Association (EHRA); Heart Failure Association (HFA); Heart Rhythm Society (HRS); European Society of Emergency Medicine (EUSEM); Europen Federation of Internal Medicine (EFIM); Europen Union Geriatric Medicine Society (EUGMS), et al. Guidelines for the diagnosis and management of syncope (version 2009): the task Force for the diagnosis and management of syncope of the Europen Society of Cardiology (ESC). Eur heart J 2009;30:2631-71.

Спољашње везе[уреди]

Класификација
Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).