Синдром цикличног повраћања
| Синдром цикличног повраћања | |
|---|---|
| Синоними | Cyclical vomiting syndrome |
| Специјалности | гастроентерологија |
Синдром цикличког повраћања (СЦП) је слабо схваћен поремећај који се манифестује као мучнина и повраћање без органског узрока. Напади повраћања код овог синдрома јављају се у интервалима и трају од неколико недеља до више од годину дана.[1]
Како не постоји лек за СЦП, у терапији се користе различити лекови који могу да ублаже симптоме и надокнаде изгубљени волумен течности.
Због овог проблема, пацијенти понекад морају да буду хоспитализовани како би се пратило њихово стање и спречило дехидрирање услед прекомерног губитка течности повраћањем.
Историја
[уреди | уреди извор]Синдром цикличког повраћања до данас није у потпуности објашњен, иако га је први описао Џи (Gee) још 1882. године.[2]
Дефиниција овог поремећаја први пут је објављена 1994. године у Лондону на Међународном научном симпозијуму и у њој се наводи да је...СЦП болест коју карактеришу понављајуће епизоде изолованих, стереотипних повраћања без утврђеног органског узрока, између којих је пацијент без тегоба.[1]
Етиологија
[уреди | уреди извор]Тачан узрок СЦП још увек је непознат, мада постоји неколико хипотеза о етиологији СЦП:
- хиперексцитабилност неурона,
- симпатичка аутономна дисфункција,
- активација хипоталамус-хипофизно-надбубрежне осе услед стреса,
- мутације митохондријалне ДНК итд.[3][4]
Клиничка слика
[уреди | уреди извор]Напади повраћања који обично почињу изненада, најчешће ноћу или у раним јутарњим сатима, трају од неколико сати до неколико дана, а често су компликовани дехидрацијом, дисбалансом електролита и кетозом.
Клиничка слика овог поремећаја манифестују се кроз четири фазе.
Прва фаза
У овој фази пацијент се јако зноји и осећа вртоглавицу. Ова фаза може трајати од неколико минута до неколико сати.
Друга фаза
Ову фазу карактерише мучнина и повраћање, током ноћи или рано ујутру, које може трајати и до сат времена. Ова фаза се може продужити на период од 10 дана.
Трећа фаза
Ова фаза означава постепени опоравак.
Четврта фаза
У овој фази се понавља процес описан у претходним фазама.
Терапија
[уреди | уреди извор]Поред замене течности и електролита, у лечењу овог поремећаја користе се антиеметици и седативи, али са променљивим успехом.
Између осталих лекова користи се и антибиотик еритромицин, који у мањим дозама делује као прокинетик. Улога еритромицина у лечењу СЦП је превентивна, јер спречава нападе.[5]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Pavlovic, Momcilo; Radlovic, Nedeljko; Lekovic, Zoran; Berenji, Karolina (2007). „Erythromycin in therapy of cyclic vomiting syndrome”. Srpski arhiv za celokupno lekarstvo (на језику: енглески). 135 (5-6): 339—341. ISSN 0370-8179. doi:10.2298/SARH0706339P.
- ^ Li, B U.K. (1995). „Cyclic Vomiting: The Pattern and Syndrome Paradigm”. Journal of Pediatric Gastroenterology and Nutrition. 21 (S1). ISSN 0277-2116. doi:10.1002/j.1536-4801.1995.tb11511.x.
- ^ Li, B.U.K.; Balint, Jane P. (2000). „Cyclic Vomiting Syndrome: Evolution in Our Understanding of a Brain-Gut Disorder”. Advances in Pediatrics. 47 (1): 117—160. ISSN 0065-3101. doi:10.1016/s0065-3101(23)00096-8.
- ^ Corrado, Giovanni; Zicari, Alessandra; Cavaliere, Marisa; Rea, Patrizia; Pacchiarotti, Claudia; Cerroni, Fabio; Pontieri, Giuseppe; Cardi, Ettore (1999). „Increased release of interleukin-6 by oesophageal mucosa in children with reflux oesophagitis”. European Journal of Gastroenterology & Hepatology. 11 (8): 839—844. ISSN 0954-691X. doi:10.1097/00042737-199908000-00005.
- ^ Ng, Pak C. (2008-10-02). „Use of Oral Erythromycin for the Treatment of Gastrointestinal Dysmotility in Preterm Infants”. Neonatology. 95 (2): 97—104. ISSN 1661-7800. doi:10.1159/000153093.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Класификација | |
|---|---|
| Спољашњи ресурси |
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
