Сиријски језик

С Википедије, слободне енциклопедије
Сиријски језик
ܠܫܢܐ ܣܘܪܝܝܐ leānā Suryāyā
Syriac - Estrangelo Nisibin Calligraphy.png

Syriac Sertâ book script.jpg
Сиријски рукопис из 11. века
Говори се уСирија (провинција)
Сиријски алфабет
Званични статус
Службени језик у
 Ирак
 Сирија
Језички кодови
ISO 639-1сир 602
ISO 639-2syc
ISO 639-3syc
Syriac distribution.svg
Распрострањеност сиријског језика
  Службени мањински језик
  Говорници сиријског језика

Сиријски језик или сирски језик (ܠܫܢܐ ܣܘܪܝܝܐ) је древни језик који припада арамејској групи језика.

Почевши од 1. века нове ере, употребљаван је као књижевни и литургијски језик хришћанских заједница у разним областима Блиског истока, првенствено у римској покрајини Сирији и северној Месопотамија. У раздобљу од 3. до 7. века, био је један од званичних језика новог Персијског царства. На овом језику је током раног раздобља хришћанске историје настао велики број изузетно значајних теолошких дела. Хришћанска књижевност на овом језику имала је изузетну улогу у црквеном животу на широком простору од Блиског истока па све до Кине и Индије, пратећи ширење древне Цркве Истока на тим просторима. Почевши од 8. века постепено је потискиван као говорни језик под утицајем ширења арапског језика.[1][2][3][4] Након тога, његова употреба је сведена на литургијску, односно обредну праксу појединих хришћанских цркава.

И данас се користи као литургијски језик у Сиријској оријентално-православној цркви, Маланкарској оријентално-православној цркви, Асирској цркви Истока, Сиријској католичкој цркви, Халдејској католичкој цркви, Маронитској католичкој цркви и неким другим црквама.

У старим словенским изворима, језик је доследно означаван као сирски језик.

Види још[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]