Сиријци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сиријци
Hashim Al Atassi.jpg
Faris al-Khoury.jpg
Jamil al-Ulshi.jpg
Yusuf Al Azma.jpg
Sultan Pasha al-Atrash.jpg
Sami al-Hinnawi.jpg
The philosopher Zaki al-Arsuzi.jpg
Akram Hourani.jpg
Asmahan photo.jpg
Riad Ismat.jpg
Abdallah Dardari.jpg
George Mourad1.jpg
Asalah Nasri.jpg
George Wassouf.jpg
Ghassan Massoud.jpg
Dr bouti 1.jpg
Укупна популација
око 50 милиона 2010.
Језици
Сиријски језик, Арапски језик, Турски језик, Арамејски језик
Религија
Православље - Сиријска православна црква, Ислам
Сродне етничке групе
  

Сиријци су термин који се користи да означи општу популацију Сирије. Укупна популација - око 50 милиона људи [1].

Већина Сиријаца (око 90%) су муслимани. Такође живе и на територији Кувајта и Немачке, Северне и Јужне Америке, Африке и Аустралије. Говоре претежно посебним дијалектом арапског језика. Интензивна арабизација је наступила након уласка Сирије у састав Арапског калифата у 7. веку. До тада се у Сирији говорило сиријским језиком, настао из арамејског језика. Данас се он може срести у области Каламун, западно од Дамаска.

Највећи део сиријске популације од око 90% су муслимани, од чега су око 80% су сунити, а остатак - Шити, преосталих 10% становништва Сирије су хришћани. Међу хришћанима су присутни Маронити, православни, јакобити, гркокатолици, несторијанци и протестанти.

Племенска подела[уреди]

Сиријци су још увек очували племенске поделе. Највећи племена су Руал, Шамар, Акеидат, Валад Али Бани Калед мавдли, хадедин, Фадл, итд [2]. На истоку Сирије углавном живе бедуини, овај регион се зове "земља бедуина", где и данас важи бедуинско обичајно право.

Историја[уреди]

Све до 1918. године Сирија је била под отоманским ропством. [3], а затим постала француска колонија. Као резултат тих догађаја у Сирији, дошло је до бројних побуна и формирања ослободилачких покрета, што је све прерасла у народни устана 1925. - 1927. године.

1943. године Сирија је добила самосталност и постала независна. Током овог периода становништво земље је развило националну свест [4].

Економија[уреди]

Једна од главних активности Сиријаца је пољопривреда, они су ангажовани у индустрији, трговини, пољопривреди и занатству. Развој традиционалних заната: ткање, столарија, ковачки и израда накита. Производња разних индустријских култура, житарице, махунарке, поврће, лубенице. Велики број сиријаца ангажован је у сточарству, углавном су то номади на југу земље.[5]

Извори[уреди]

  1. Оценка Департамента народонаселения ООН, на 2010 год.
  2. Родионов М. А. Сирийцы // Народы и религии мира / Глав. ред. В. А. Тишков. М.: Большая Российская Энциклопедия, 1999. с 315
  3. Шумов С. Сирия : История, народ, культура/ Андреев А. Р. , Шумов С. А. — Киев : Евролинц, 2003.23-50с.
  4. Майбаум Х. Сирия — перекресток путей народов : путешествие в историю и современность / Майбаум Ханс ; Ханс Майбаум; [сокр. пер. с нем. Т. С. Райской; отв. ред. Г. М. Бауэр и Р. Г. Ланда; авт. послесл. и примеч. Р. Г. Ланда] ; АН СССР, Ин-т востоковедения. — М. : Наука, 1982. С. 56
  5. Шумов С. Сирия : История, народ, культура/ Андреев А. Р. , Шумов С. А. — Киев : Евролинц, 2003.100-224с.

Спољашње везе[уреди]