Сирски рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сирски рат
Asia Minor 188 BCE.jpg
Мала Азија после рата
Време: 192.-188. п. н. е.
Место: Грчка, Мала Азија
Узрок: Селеукидска експанзија ка римском штићенику Пергаму
Резултат: Апамејски мир
Сукобљене стране
Селеукидска краљевина Римска република
Пергамска краљевина
Ахајски савез
Команданти и вође
Антиох III Сципион Азијатик
Сципион Африканац
Еумен II

Сирски рат је трајао од 192. до 188. п. н. е. и водио се између Римљана и Антиоха III, краља из Селеукидске краљевине у Малој Азији.

Узрок[уреди]

Директан узрок за избијање рата је то што је Антиох III за време Другог македонског рата почео да осваја египатске поседе у Малој Азији. Ова освајачка политика је угрозила самосталност Пергама. Штитећи интересе својих савезника, Римљани су најпре од Антиоха затражили да се повуче из освојенух области, али пошто је он то одбио, Римљани су му објавили рат.

Почетак рата[уреди]

У почетку је Антиох пребацио своје јединице у Хеладу, рачунајући на помоћ полиса, који су били незадовољни римском политиком. Али је већина полиса стала на страну Рима, па је њиховим заједничким деловањем Антиох морао да се врати у Малу Азију.

Битка код Магнезије[уреди]

Битка се одиграла 190. п. н. е. и у њој је Антиох поражен од Рима. Лишен савезника, са војском која је претрпела тешке губитке морао је да моли за мир.

Мир[уреди]

Мир је склопљен 188. п. н. е. и у њему се Антиох одриче свих поседа у Малој Азији. Поред тога обавезао се да неће држати бојне слонове и ратну флоту. Пораз у овом рату је значио и слом политичке моћи Селеукида.

Литература[уреди]

  • Историја за I разред гимназије-Снежана Ферјанчић, Татјана Катић