Сисари

Из Википедије, слободне енциклопедије
Сисари
Историја групе: касни Тријас — данас
Сисари
Сисари
Систематика
царство: Animalia
тип: Chordata
подтип: Vertebrata
(некласификован) Mammaliaformes
класа: Mammalia
Linnaeus, 1758
поткласе
Екологија таксона

Сисари (лат. Mammalia) су класа кичмењака коју карактерише способност женке да производи млеко које служи за исхрану младунаца. Постоји око 5500 врста сисара сврстаних у око 1200 родова, 152 породице и до 46 редова.

Сисари су потомци звероликих гмизаваца — пеликосаурија, који су живели на Земљи пре око 300 милиона година. Први прави сисари појавили су се пре отприлике 210 милиона година, у доба диносауруса. Постепено су се развиле три савремене групе сисара: торбари, кљунари и плацентални сисари. Од првобитно ситних ноћних (ноктуралних) животиња сисари, након великог изумирања гмизаваца крајем Мезозоика, подлежу адаптивној радијацији и данас мноштво животних форми живи у већини екосистема планете Земље.


Карактеристике[уреди]

Постоји низ карактеристика данашњих сисара којима се разликују од осталих кичмењака.

Крзно[уреди]

Пре свега, карактерише их крзно, телесни покривач који је битан за терморегулацију; добар је регулатор топлоте, изолује хладноћу, а може штитити и од врућине. Крзно се састоји из длака, а длака сисара је изграђена од кератина. Оно може бити различитите дужине, густине, боја и шара па могу послужити као оптичка варка јер се онда животиња стапа са околином тј. маскира, било да би избегла ловца, било да је плен не би уочио (нпр. бели зец и поларна лисица). Упадљиве шаре могу бити и знак упозорења непријатељима, а може се користити и за разликовање појединих сисара. Крзно може бити гушће или ређе, а код неких врста длака је замењена љускама или бодљама (нпр. јежеви) и има одбрамбену улогу. Поједине врсте уопште немају длаке (нпр. китови), а развиле су се од предака који су имали крзно још у ембрионалном развоју. Још једна улога длака јесте и споразумевање. Наиме, накострешена длака на врату и леђима вука значи агресивност, а усправљен реп белорепог јелена је знак повлачења, бега. Крзно може означавати и разлику међу половима (најбољи пример је грива код лавова). Последња, али не и најмање битна улога јесте чуло додира. Значајно је изражено код бркова који бивају покретани мишићима и опремљени су веома осетљивим нервима. Осим длака, као рожнатих творевина, рожни продукти на телима сисара су и нокти, канџе, папци, копита и навлаке рогова. Кожа им је богата жлездама које се деле на лојне и знојне.

Унутрашњи органи[уреди]

Систему органа за дисање је придодат мишић дијафрагма (пречага) који даје значајну улогу у респирацији. Као и птице и сисари имају срце које се састоји из јасно одвојене две коморе и две преткоморе као и леви лук аорте, али за разлику од птица десни лук аорте не постоји. Такође имају велики и мали крвоток при чему се артеријска и венска крв не мешају већ прелазе једна у другу у капиларима. Еритроцити им не садрже једро.

Класификација[уреди]

У чланцима на Википедији је коришћена следећа класификација:

Ред Monotremata или кљунари[уреди]

Инфракласа Marsupialia или торбари[уреди]

Инфракласа Placentalia или прави сисари[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :