Ситуациона анализа

С Википедије, слободне енциклопедије

Ситуациона анализа се односи на скуп метода које менаџери користе за анализу интерног и екстерног окружења организација како би разумели способности организације, купце и пословно окружење.[1] Ситуациона анализа се састоји од неколико метода анализе: 5Ц анализе, СВОТ анализе и Портеровог модела пет сила.[2] Маркетинг план се прави како би помогао компанијама како да приближе предности својих производа потребама потенцијалних купаца. Ситуациона анализа је друга фаза маркетинг плана и то је кључна фаза у остваривању дугорочних односа са купцима.[3]

Маркетинг План

Ситуациона анализа узима у обзир и факторе макро-окружења који утичу на многе фирме у оквиру окружењa као и факторе микро-окружења који изричито утичу на фирму. Сврха ситуационе анализе је да укаже компанији на положај организације и производа, као и свеукупан опстанак пословања, у оквиру окружења. Компаније морају бити у стању да резимирају шансе и проблеме у окружењу како би разумели своје могућности на тржишту.[4]

5Ц анализа[уреди | уреди извор]

Док се ситуациона анализа често назива и „3Ц анализа“, допуна до 5Ц анализе је омогућила фирмама да сакупе више информација о унутрашњим факторима, факторима макро и микро окружења. Анализа 5Ц сматра се једном од најкориснијих и најчешће коришћених начина за анализу тржишног окружења, због количине информација које пружа.[5]

Компанија[уреди | уреди извор]

Анализа компаније укључује процену циљева, стратегија и способности компаније. Ови индикатори указују организацији на снагу пословног модела, да ли постоје области за побољшање, и колико се добро организација уклапа у екстерно окружење.[6]

  • Циљеви: Анализа мисије фирме, индустрије у којој послује и постављене циљеве који су потребни како би се остварила мисија.
  • Положај: Анализа маркетинг стратегије и маркетинг микса.
  • Учинак: Анализа о томе колико ефективно фирма достиже своју постављену мисију и циљеве.
  • Линија производа: Анализа производа које је фирма произвела и колико су успешни на тржишту.[5]

Конкуренти[уреди | уреди извор]

Анализа конкурената узима у обзир позицију конкурента у оквиру индустрије и потенцијалну претњу коју може да представља другим фирмама. Главна сврха анализе конкурената је да анализира садашње и потенцијално стање и способности конкурента како би се одбранила од конкуренције. Анализа конкурената узима у обзир следеће критеријуме:

  • Идентификацију конкурената: Предузећа треба да буду у стању да идентификују конкуренте у сопственој индустрији. Идентификација да ли конкуренти пружају исте услуге или производе истој циљној групи потрошача је корисна како би се стекло знање о директним конкурентима. Предузећа треба да препознају своје директне и индиректне конкуренте, као и потенцијалне будуће конкуренте.
  • Процену конкурената: Анализа конкурената узима у обзир циљеве, мисију, стратегије и ресурсе конкурената. Ово обезбеђује детаљно поређење циљева и стратегија конкурената и организације.
  • Предвиђање будућих иницијатива конкурената: Рани увид у потенцијалне активности конкурената помаже компанији да се одбрани од конкурената.[6]

Потрошачи[уреди | уреди извор]

Анализа потрошача мора бити обимна и сложена. Неке од значајнијих области које компанија анализира укључују:[5]

  • Демографију
  • Оглашавање које је најподобније за демографију
  • Величину тржишта и потенцијални раст
  • Потребе и жеље потрошача
  • Мотивацију за куповину производа
  • Канале дистрибуције(малопродаја, продаја путем интернета, велепродаја, итд…)
  • Количина и учесталост куповине
  • Ниво прихода потрошача

Пословни партнери[уреди | уреди извор]

Пословни партнери су корисни за предузећа с обзиром да доприносе осмишљавању идеја, као и повећању шанси за стицање више пословних могућности.[7] Типови пословних партнера су:

  • Агенције: Агенције су посредници у пословном свету. Када је предузећу потребан професионалац у бранши, они се обраћају агенцији за запошљавање.[8]
  • Добављачи: Добављачи обезбеђују сировине које су потребне како би се направили производи. Постоји 7 различитих типова добављача: произвођачи, продавци на велико, трговци, франшизери, увозници и извозници, самосталне занатлије и транспортери. Свака категорија добављача својим вештинама и искуством доприноси компанији.[9]
  • Дистрибутери: Дистрибутери су значајни због тога што су „складишта за инвентар“. Дистрибутери могу да помогну у одржавању односа између произвођача као и односа између продаваца.[10]
  • Сарадње: Пословни партнери деле средства и одговорности, омогућавајући нови извор капитала и вештина.[11]

Предузећа треба да буду у стању да спознају да ли пословни партнер поседује потребне способности да допринесе пословању као и анализу нивоa посвећености који је потребан за однос пословни партнер-предузеће.[6]

Клима[уреди | уреди извор]

Како би се у потпуности разумела пословна клима и окружење, треба истражити и разумети многе факторе који утичу на пословање. Анализа пословне климе је позната и као ПЕСТ анализа . Типови пословне климе/окружења које предузећа треба да анализирају су:

  • Политичко и регулаторно окружење: Анализа владиног утицаја на тржиште својим правилима и како би то утицало на производњу, дистрибуцију и продају производа и услуга.
  • Економско окружење: Анализа трендова који се односе на макроекономију, као што су девизни курс и инфлација, доказано утичу на предузеће.[5]
  • Друштвено/културно окружење: Тумачење друштвених трендова,[5]односно проучавање демографије, образовања, културе итд…
  • Технолошка анализа: Анализа технологије служи за побољшањe старих рутина и за откривање нових метода трошковнe ефикасности. Како би остали конкурентни и стекли предност у односу на конкуренте, предузећа морају довољно да разумеју предности технологије.[12]

СВОТ[уреди | уреди извор]

Главни чланак: СВОТ анализа

СВОТ анализа је још једна метода у оквиру ситуационе анализе која испитује снаге и слабости компаније (интерно окружење) као и шансе и претње у оквиру тржишта (екстерно окружење). СВОТ анализа сагледава и тренутне и будуће ситуације. Она анализира тренутне снаге и слабости и тражи будуће шансе и претње. Циљ је побољшати снаге у што већој мери ,а истовремено отклонити слабости. Као будућа претња може се јавити потенцијална слабост док се будућа шанса може претворити у потенцијалну снагу.[13] Ова анализа помаже компанији да осмисли план који ће јој помоћи да се припреми за бројне потенцијалне сценарије.

Портеров модел пет сила[уреди | уреди извор]

Портеров модел подразумева истраживање окружења у потрази за претњама конкурената и идентификовање проблема рано како би минимизирао претње које је конкурент наметнуо. Овај модел може да се примени на било који тип предузећа, од мањег до већег предузећа. Битно је узети у обзир да Портеров модел пет сила није само за предузећа, већ се може применити и на држави како би помогао да се стекне увид у стварање конкурентске предности на глобалном тржишту.[14] Крајња сврха Портеровог модела пет сила је да помогне предузећима да упореде и анализирају своју профитабилност и положај у индустрији у односу на индиректну и директну конкуренцију.[15]

  • Претња уласка нових конкурената: Нови конкуренти утичу на профит компаније с обзиром да потрошачи имају већи избор.
  • Преговарачка моћ купаца: Утицај компаније на купца да купи њихов производ или колико купац зависи од производа који компанија производи.
  • Претња од производа или услуга супститута: Више од једне фирме производи сличан или исти производ или услугу.
  • Преговарачка моћ добављача: Компаније су зависне од ресурса добављача како би створиле свој производ или услугу.
  • Постојећа конкуренција: Ривали се боре за доминацију на тржишту, да остану у послу и максимизују профит.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Dictionary of marketing terms”. American Marketing Association. Архивирано из оригинала 29. 1. 2014. г. Приступљено 14. 1. 2008. 
  2. ^ Steenburgh, Thomas; Avery, Jill. „Marketing Analysis Toolkit: Situation Analysis”. Case Harvard Business Review. Приступљено 4. 2. 2010. 
  3. ^ „Create your marketing strategy”. Business Link. Архивирано из оригинала 15. 10. 2012. г. Приступљено 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  4. ^ „The marketing process”. Business Knowledge Centre. Приступљено 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  5. ^ а б в г д „Situation Analysis”. Business Knowledge Centre. Приступљено 2010.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  6. ^ а б в Anderson, Gene (март 2005). „Framework for marketing planning”. Michigan Business school. 
  7. ^ Verganti, Roberto. „Quantity vs. Quality in Collaborations”. Hardvard Business Review. Приступљено 15. 6. 2011. 
  8. ^ „What is an employment agency or temp agency?”. settlement.org. Приступљено 26. 3. 2012. 
  9. ^ „Types of Suppliers - The Reseller Network”. reseller network. Архивирано из оригинала 12. 01. 2012. г. Приступљено 26. 3. 2012. 
  10. ^ Jordan, Peter. „Distribution 25: Supply-Chain Advantages”. CRN. Архивирано из оригинала 21. 8. 2012. г. Приступљено 22. 6. 2001. 
  11. ^ „Partnership”. The Government of Western Australia - Small Business Development Corporation. Архивирано из оригинала 19. 12. 2014. г. Приступљено 21. 03. 2018. 
  12. ^ „PEST Analysis”. NetMBA. Приступљено 28. 3. 2012. 
  13. ^ „SWOT Analysis”. Business and Organizational Development Tools, Training, and Services. Приступљено 2012.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  14. ^ Porter, Michael. „The Five Competitive Forces That Shape Strategy”. The Harvard Business Review. Приступљено 28. 3. 2012. 
  15. ^ „Porter's 5 Forces”. University of Cambridge. Архивирано из оригинала 2. 3. 2017. г. Приступљено 21. 3. 2018. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ситуациона_анализа&oldid=27006991”