Скела (Обреновац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Скела
Skela, Spomenik streljanim taocima, 01.jpg
Споменик стрељаним таоцима
Административни подаци
Држава Србија
Управни округБеоградски
ОпштинаОбреновац
Становништво
 — 2011.Раст 1858
Географске карактеристике
Координате44°40′33″ СГШ; 20°03′06″ ИГД / 44.6758° СГШ; 20.0517° ИГД / 44.6758; 20.0517Координате: 44°40′33″ СГШ; 20°03′06″ ИГД / 44.6758° СГШ; 20.0517° ИГД / 44.6758; 20.0517
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина74 м
Скела на мапи Србије
Скела
Скела
Скела на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11509
Позивни број011
Регистарска ознакаBG

Скела је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1858 становника. Старо име Скеле је Грац док је тренутно име добила будући да је преко Саве село Купиново и да се одлазило у Купиново и долазило у Скелу скелом (дереглијом), бар када се ради о масовнијем прелазу људи, стоке и робе. Архитектура Скеле је старовлашког типа, сеоске куће су поред друмова, с једне и с друге стране пута, доста збијене, с малим окућницама, с кућама увученим мало у двориште и нарочитим распоредом зграда.

Историја[уреди]

Римско доба

Ворбиз (Ворбис) у Скели и једним делом на Ушћу по народном предању био је велики римски град, на самој обали Саве, опкољен са свих страна, осим Саве антом, отоком ушћанских и скељанских бара. За град се прича да је био велики, насељен Римљанима. Ворбиз се и данас сав не зирати, по њему се изоравају, а по потреби ваде саркофази, новац, цигле, камење, разно бронзано оруђе и оружје. Данас се овим Ворбизом зове део села географски лоциран на истом месту као и антички Ворбиз, такође службено место железничке станице ТЕНТ-а „Б“ је добило назив ВОРБИС.

Грац је циглом озидано ошанчени локалитет у правцу према средини села за који се мисли, да је још у римско доба била војничка караула са посадом, која је обезбеђивала превоз робе и људи преко Саве.

Средњи век (Турско доба)

После пропасти Првог српског устанка, 5. октобра 1813. године, турска казнена експедиција која је кренула из Босне, са запада ка Београду, стигла је у село. Бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака из села не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.[1]

Plakat Skela 1941.jpg

Други светски рат

За време Другог светског рата, 15. августа 1941. године село Скела је било прво место у Југославији које је било жртва немачке окупаторске казнене експедиције када су немачки војници спалили село и стрељали 15 мештана и 42 особе доведене из Бањичког логора.

У периоду после слома устанка у Србији, децембра 1941. године село је живело мирним, али тешким окупацијским животом. У току припремних борби за ослобођење Београда, почетком октобра 1944. године Скелу је ослободила Четврта војвођанска ударна бригада, која је у саставу 16. војвођанске дивизије НОВЈ наступала долином Саве ка Обреновцу и Београду.

У току завршних борби за ослобођење Београда, село Скела је била поприште окршаја јединица НОВЈ и Црвене армије са остацима немачке борбене групе генерала Штетнера. Ова немачка борбена група, се на почетку борби за ослобођење Београда налазила у Смедереву и имала је задатак да у току борби изненади и нападне јединице НОВЈ и Црвене армије са леђа. У том циљу ова група је 16. октобра кренула са нападним дејствима на ослободиоце из правца Смедеревског друма. Ова немачка намера је била осујећена и у веома тешким борбама ова група се повукла ка Авали, где је такође у тешким борбама 18. октобра разбијена, а генерал Штетнер погинуо. Бројни остаци ове разбијене борбене групације су тада отпочели панично повлачење ка Сави, у циљу пребацивања у Срем. У потрази за превозом (скелом) око 3.000 немачких војника је избило у рејон села Скела и заузело га. У дводневним борбама 20. и 21. октобра јединице 16. војвођанске дивизије потпомогнуте снагама Црвене армије успеле су да разбију ове немачке остатке. У овим борбама погинуло је око 800, а заробљено око 1.000 немачких војника, док се остатак делом пробио према Шапцу, а делом расуо по терену, где је касније био уништен или заробљен.

Новембра 1951. године, у селу је поред гробнице стрељаних, подигнут „Споменик стрељаним таоцима“, а његов аутор био је вајар Божидар Обрадовић. Овај споменик је у облику саркофага украшеног рељефима у бронзи, који представљају борбу и стрељање талаца.

У славу 88 ратника који су од 1912. до 1918. године дали своје животе за краља и отаџбину, у центру Скеле им је подигнут споменик.[2]

Галерија[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Скела живи 1512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,8 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 627 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.005
1953. 2.064
1961. 1.896
1971. 1.853
1981. 1.912
1991. 1.902 1.856
2002. 1.855 1.881
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
1.796 96,81 %
Македонци
  
10 0,53 %
Југословени
  
8 0,43 %
Словаци
  
3 0,16 %
Црногорци
  
2 0,10 %
Хрвати
  
2 0,10 %
Муслимани
  
2 0,10 %
Словенци
  
1 0,05 %
Руси
  
1 0,05 %
Немци
  
1 0,05 %
Албанци
  
1 0,05 %
непознато
  
18 0,97 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди]

  1. ^ „Najjača priča o 5. oktobru, a niste je znali: 50 Srpkinja skočilo u Savu da bi izbegle silovanje”. Telegraf. 05. Oktobar 2016. Приступљено 6. 10. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ Споменичко наслеђе Обреновца из Великог рата. Обреновац: Библиотека "Влада Аксентијевић" Обреновац. 2018. стр. 17. ISBN 978-86-81212-03-5. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Србија у Народноослободилачкој борби — Београд. „Просвета“, Београд и „Нолит“, Београд 1964. година.

Спољашње везе[уреди]