Скела (Обреновац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Скела
Skela, Spomenik streljanim taocima, 01.jpg
Споменик стрељаним таоцима
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Београдски
Општина Обреновац
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 1858
Географске карактеристике
Координате 44°40′33″ СГШ; 20°03′06″ ИГД / 44.6758° СГШ; 20.0517° ИГД / 44.6758; 20.0517Координате: 44°40′33″ СГШ; 20°03′06″ ИГД / 44.6758° СГШ; 20.0517° ИГД / 44.6758; 20.0517
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 74 м
Скела на мапи Србије
Скела
Скела
Остали подаци
Поштански број 11509
Позивни број 011
Регистарска ознака BG

Скела је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1858 становника. Старо име Скеле је Грац док је тренутно име добила будући да је преко Саве село Купиново и да се одлазило у Купиново и долазило у Скелу скелом (дереглијом), бар када се ради о масовнијем прелазу људи, стоке и робе. Архитектура Скеле је старовлашког типа, сеоске куће су поред друмова, с једне и с друге стране пута, доста збијене, с малим окућницама, с кућама увученим мало у двориште и нарочитим распоредом зграда.

Историја[уреди]

Римско доба

Ворбиз (Ворбис) у Скели и једним делом на Ушћу по народном предању био је велики римски град, на самој обали Саве, опкољен са свих страна, осим Саве антом, отоком ушћанских и скељанских бара. За град се прича да је био велики, насељен Римљанима. Ворбиз се и данас сав не зирати, по њему се изоравају, а по потреби ваде саркофази, новац, цигле, камење, разно бронзано оруђе и оружје. Данас се овим Ворбизом зове део села географски лоциран на истом месту као и антички Ворбиз, такође службено место железничке станице ТЕНТ-а „Б“ је добило назив ВОРБИС.

Грац је циглом озидано ошанчени локалитет у правцу према средини села за који се мисли, да је још у римско доба била војничка караула са посадом, која је обезбеђивала превоз робе и људи преко Саве.

Средњи век (Турско доба)

После пропасти Првог српског устанка, 5. октобра 1813. године, турска казнена експедиција која је кренула из Босне, са запада ка Београду, стигла је у село. Бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака из села не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.[1]

Plakat Skela 1941.jpg

Други светски рат

За време Другог светског рата, 15. августа 1941. године село Скела је било прво место у Југославији које је било жртва немачке окупаторске казнене експедиције када су немачки војници спалили село и стрељали 15 мештана и 42 особе доведене из Бањичког логора.

У периоду после слома устанка у Србији, децембра 1941. године село је живело мирним, али тешким окупацијским животом. У току припремних борби за ослобођење Београда, почетком октобра 1944. године Скелу је ослободила Четврта војвођанска ударна бригада, која је у саставу 16. војвођанске дивизије НОВЈ наступала долином Саве ка Обреновцу и Београду.

У току завршних борби за ослобођење Београда, село Скела је била поприште окршаја јединица НОВЈ и Црвене армије са остацима немачке борбене групе генерала Штетнера. Ова немачка борбена група, се на почетку борби за ослобођење Београда налазила у Смедереву и имала је задатак да у току борби изненади и нападне јединице НОВЈ и Црвене армије са леђа. У том циљу ова група је 16. октобра кренула са нападним дејствима на ослободиоце из правца Смедеревског друма. Ова немачка намера је била осујећена и у веома тешким борбама ова група се повукла ка Авали, где је такође у тешким борбама 18. октобра разбијена, а генерал Штетнер погинуо. Бројни остаци ове разбијене борбене групације су тада отпочели панично повлачење ка Сави, у циљу пребацивања у Срем. У потрази за превозом (скелом) око 3.000 немачких војника је избило у рејон села Скела и заузело га. У дводневним борбама 20. и 21. октобра јединице 16. војвођанске дивизије потпомогнуте снагама Црвене армије успеле су да разбију ове немачке остатке. У овим борбама погинуло је око 800, а заробљено око 1.000 немачких војника, док се остатак делом пробио према Шапцу, а делом расуо по терену, где је касније био уништен или заробљен.

Новембра 1951. године, у селу је поред гробнице стрељаних, подигнут „Споменик стрељаним таоцима“, а његов аутор био је вајар Божидар Обрадовић. Овај споменик је у облику саркофага украшеног рељефима у бронзи, који представљају борбу и стрељање талаца.

Галерија[уреди]

Демографија[уреди]

У насељу Скела живи 1512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,8 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 627 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.005
1953. 2.064
1961. 1.896
1971. 1.853
1981. 1.912
1991. 1.902 1.856
2002. 1.855 1.881
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.796 96,81 %
Македонци
  
10 0,53 %
Југословени
  
8 0,43 %
Словаци
  
3 0,16 %
Црногорци
  
2 0,10 %
Хрвати
  
2 0,10 %
Муслимани
  
2 0,10 %
Словенци
  
1 0,05 %
Руси
  
1 0,05 %
Немци
  
1 0,05 %
Албанци
  
1 0,05 %
непознато
  
18 0,97 %


Референце[уреди]

  1. ^ „Najjača priča o 5. oktobru, a niste je znali: 50 Srpkinja skočilo u Savu da bi izbegle silovanje”. Telegraf. 05. Oktobar 2016. Приступљено 6. 10. 2016.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди]

  • Србија у Народноослободилачкој борби — Београд. „Просвета“, Београд и „Нолит“, Београд 1964. година.

Спољашње везе[уреди]