Скела (Обреновац)

Скела
Скела;
	Споменик стрељаним таоцима
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Београдски
Општина	Обреновац
Становништво
— 2011.	1858
Географске карактеристике
Координате	44°40′33″ СГШ; 20°03′06″ ИГД / 44.6758° СГШ; 20.0517° ИГДКоординате: 44°40′33″ СГШ; 20°03′06″ ИГД / 44.6758° СГШ; 20.0517° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	74 м
	Скела Скела на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број	11509
Позивни број	011
Регистарска ознака	BG

Скела је насеље у градској општини Обреновац у граду Београду. Према попису из 2011. било је 1858 становника. Старо име Скеле је Грац док је тренутно име добила будући да је преко Саве село Купиново и да се одлазило у Купиново и долазило у Скелу скелом (дереглијом), бар када се ради о масовнијем прелазу људи, стоке и робе. Архитектура Скеле је старовлашког типа, сеоске куће су поред друмова, с једне и с друге стране пута, доста збијене, с малим окућницама, с кућама увученим мало у двориште и нарочитим распоредом зграда.

Историја[уреди | уреди извор]

Римско доба

Ворбиз (Ворбис) у Скели и једним делом на Ушћу по народном предању био је велики римски град, на самој обали Саве, опкољен са свих страна, осим Саве антом, отоком ушћанских и скељанских бара. За град се прича да је био велики, насељен Римљанима. Ворбиз се и данас сав не зирати, по њему се изоравају, а по потреби ваде саркофази, новац, цигле, камење, разно бронзано оруђе и оружје. Данас се овим Ворбизом зове део села географски лоциран на истом месту као и антички Ворбиз, такође службено место железничке станице ТЕНТ-а „Б“ је добило назив ВОРБИС.

Грац је циглом озидано ошанчени локалитет у правцу према средини села за који се мисли, да је још у римско доба била војничка караула са посадом, која је обезбеђивала превоз робе и људи преко Саве.

Средњи век (Турско доба)

После пропасти Првог српског устанка, 5. октобра 1813. године, турска казнена експедиција која је кренула из Босне, са запада ка Београду, стигла је у село. Бежећи пред турским окупаторима, педесет жена и девојака из села не желећи да их Турци обешчасте, скочиле су у Саву, држећи се за руке и утопиле се.^[1]

Други светски рат

За време Другог светског рата, 15. августа 1941. године село Скела је било прво место у Југославији које је било жртва немачке окупаторске казнене експедиције када су немачки војници спалили село и стрељали 15 мештана и 42 особе доведене из Бањичког логора.

У периоду после слома устанка у Србији, децембра 1941. године село је живело мирним, али тешким окупацијским животом. У току припремних борби за ослобођење Београда, почетком октобра 1944. године Скелу је ослободила Четврта војвођанска ударна бригада, која је у саставу 16. војвођанске дивизије НОВЈ наступала долином Саве ка Обреновцу и Београду.

У току завршних борби за ослобођење Београда, село Скела је била поприште окршаја јединица НОВЈ и Црвене армије са остацима немачке борбене групе генерала Штетнера. Ова немачка борбена група, се на почетку борби за ослобођење Београда налазила у Смедереву и имала је задатак да у току борби изненади и нападне јединице НОВЈ и Црвене армије са леђа. У том циљу ова група је 16. октобра кренула са нападним дејствима на ослободиоце из правца Смедеревског друма. Ова немачка намера је била осујећена и у веома тешким борбама ова група се повукла ка Авали, где је такође у тешким борбама 18. октобра разбијена, а генерал Штетнер погинуо. Бројни остаци ове разбијене борбене групације су тада отпочели панично повлачење ка Сави, у циљу пребацивања у Срем. У потрази за превозом (скелом) око 3.000 немачких војника је избило у рејон села Скела и заузело га. У дводневним борбама 20. и 21. октобра јединице 16. војвођанске дивизије потпомогнуте снагама Црвене армије успеле су да разбију ове немачке остатке. У овим борбама погинуло је око 800, а заробљено око 1.000 немачких војника, док се остатак делом пробио према Шапцу, а делом расуо по терену, где је касније био уништен или заробљен.

Новембра 1951. године, у селу је поред гробнице стрељаних, подигнут „Споменик стрељаним таоцима“, а његов аутор био је вајар Божидар Обрадовић. Овај споменик је у облику саркофага украшеног рељефима у бронзи, који представљају борбу и стрељање талаца.

У славу 88 ратника који су од 1912. до 1918. године дали своје животе за краља и отаџбину, у центру Скеле им је подигнут споменик.^[2]

Галерија[уреди | уреди извор]

Дом културе
Основна школа Никола Тесла
Споменик палим борцима Балканских ратова и Првог светског рата
Споменик стрељаним таоцима 1
Споменик стрељаним таоцима 2
Немачки масакр у Стели (стрељане талаца) 1
Немачки масакр у Стели (стрељане талаца) 2
Немачки масакр у Стели (стрељане талаца) 3
Спомен плоче у Скели
Споменик жртвама и борцима у Другом светском рату
Спомен плоча на згради Дома

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Скела живи 1512 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,1 година (40,8 код мушкараца и 43,3 код жена). У насељу има 627 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	2.005
1953.	2.064
1961.	1.896
1971.	1.853
1981.	1.912
1991.	1.902	1.856
2002.	1.855	1.881

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.796	96,81 %
Македонци	10	0,53 %
Југословени	8	0,43 %
Словаци	3	0,16 %
Црногорци	2	0,10 %
Хрвати	2	0,10 %
Муслимани	2	0,10 %
Словенци	1	0,05 %
Руси	1	0,05 %
Немци	1	0,05 %
Албанци	1	0,05 %
непознато	18	0,97 %

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	4	6
80+	17	13
75—79	26	47
70—74	56	70
65—69	63	82
60—64	56	64
55—59	44	50
50—54	76	68
45—49	70	70
40—44	73	59
35—39	73	51
30—34	57	57
25—29	52	53
20—24	52	52
15—19	64	57
10—14	58	46
5—9	44	44
0—4	41	40
Просек :	40,8	43,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	428	463	486	518	572	577	627

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	135	174	91	111	64	37	12	1	1	1	2,96

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	783	234	478	35	32	4
Женски	799	142	463	165	23	6
УКУПНО	1.582	376	941	200	55	10

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	396	115	0	0	57
Женски	197	58	0	0	13
УКУПНО	593	173	0	0	70
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	43	38	27	4	60
Женски	4	6	35	4	13
УКУПНО	47	44	62	8	73
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	4	14	5	9
Женски	0	5	4	16	31
УКУПНО	0	9	18	21	40
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	10
Женски	8	0	0	0
УКУПНО	18	0	0	10

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Najjača priča o 5. oktobru, a niste je znali: 50 Srpkinja skočilo u Savu da bi izbegle silovanje”. Telegraf. 05. Oktobar 2016. Приступљено 6. 10. 2016. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
^ Споменичко наслеђе Обреновца из Великог рата. Обреновац: Библиотека "Влада Аксентијевић" Обреновац. 2018. стр. 17. ISBN 978-86-81212-03-5.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература[уреди | уреди извор]

Србија у Народноослободилачкој борби — Београд. „Просвета“, Београд и „Нолит“, Београд 1964. година.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „Najjača priča o 5. oktobru, a niste je znali: 50 Srpkinja skočilo u Savu da bi izbegle silovanje”. Telegraf. 05. Oktobar 2016. Приступљено 6. 10. 2016. Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)

[2] Споменичко наслеђе Обреновца из Великог рата. Обреновац: Библиотека "Влада Аксентијевић" Обреновац. 2018. стр. 17. ISBN 978-86-81212-03-5.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

п р у Градска општина Обреновац
Насеља Обреновца	Баљевац Барич Бело Поље Бргулице Бровић Велико Поље Вукићевица Грабовац Дражевац Дрен Забрежје Звечка Јасенак Конатице Кртинска Љубинић Мала Моштаница Мислођин Обреновац Орашац Пироман Пољане Ратари Рвати Скела Стублине Трстеница Уровци Ушће Обреновачка бања
Верска здања	Црква брвнара у Орашцу Црква Покрова Пресвете Богородице у Баричу Црква Светог Вазнесења у Дрену Црква у Обреновцу Црквине у селу Мислођин Манастир Грабовац Манастир Светог Христофора
Културна добра општине Обреновац	Зграда школе у Конатицама Јозића колиба Кућа у којој се родио народни херој Влада Аксентијевић Кућа у селу Дражевцу Механа Узун Мирка Апостоловића у Мислођину Стара механа у Ушћу Споменик стрељаним таоцима Стара варошка кућа у Обреновцу Стара задружна кућа Ранковића Црквине у селу Стублине
Култура у обреновцу	Палеж (часопис)
Грб градске општине Обреновац Градска општина Обреновац