Пређи на садржај

Скела (грађевинарство)

С Википедије, слободне енциклопедије
Скела на згради у Москви, 2005. године.
Бамбусна скела која је коришћена за изградњу хотела Четири сезоне у Хонгконгу.

Скела (енгл. Scaffold) у архитектури је привремена грађевина која служи као носач за раднике и материјал приликом конструкције, одржавања и поправке грађевина.[1] Скеле се користе на градилиштима како би обезбедиле приступ висинама и местима која је тешко дохватити са земље.[2] Небезбедне скеле су потенцијални извор повреда и смрти на раду. Скеле се такође користе у прилагођеним облицима за оплате и преграде, седење на трибинама, концертне бине, осматрачнице, изложбене штандове и ски-рампе.

Историја

[уреди | уреди извор]

Антика

[уреди | уреди извор]

Подножја у зидовима око палеолитичких пећинских слика у Ласку, сугеришу да је систем скела коришћен за сликање на плафону, пре више од 17.000 година.

Берлинска ливничка шоља приказује скеле у древној Грчкој (рани 5. век пре нове ере). За Египћане, Нубијце и Кинезе је такође забележено да су користили грађевине сличне скелама за изградњу високих зграда. Ране скеле биле су од дрвета и учвршћене чворовима од канапа.

Модерна ера

[уреди | уреди извор]
Скеле током обнове Бакингамске палате 1913. године.

Скеле су подизала индивидуална предузећа следећи широк распон стандарда и величина. Процес су револуционирали Данијел Палмер Џонс и Дејвид Хенри Џонс. Савремени стандарди, праксе и процеси за скеле могу се приписати овим људима и њиховим компанијама: Рапид Скафолд Тај компанија (енгл. Rapid Scaffold Tie Company Ltd), Тубулар Скафолдинг компанија (енгл. Tubular Scaffolding Company) и Скафолдинг Велика Британија (енгл. Scaffolding Great Britain Ltd, SGB).[3]

Давид Палмер-Џоунс је патентирао „скафиксер”, уређај за спајање који је далеко робуснији од ужади, чиме је револуционирао конструкцију скела. Године 1913, његова компанија је упошљена на реконструкцији Бакингамске палате, током чега је његов скафиксер стекао велики публицитет. Палмер-Џоунс је након тога увео побољшани „универзални спојник” 1919. године - који је убрзо постао стандард индустријске спојнице и такав је остао до данас.[4]

Напредак у металургији током раног 20. века довео је до увођења цевастих челичних водоводних цеви (уместо дрвених греда) са стандардизованим димензијама, што омогућава индустријску замену делова[5] и побољшава конструкцијску стабилност скела.[6][7] Употреба дијагоналних везова такође је помогла у побољшању стабилности, посебно на високим зградама. Први систем оквира је SGB пласирао на тржиште 1944. године и увелико је коришћен за послератну обнову.[8]

Модерне скеле

[уреди | уреди извор]

Рупе у зидовима око палеолитских слика у пећини Ласко, сугеришу да је систем скела коришћен за сликање на таваници пећине, пре више од 17.000 година.

Сврха радне скеле је да обезбеди сигурну радну платформу и приступ погодан за раднике да обављају свој посао. Европски стандард утврђује захтеве за радне скеле. Они су у суштини независни од материјала од којих су израђене скеле.

Материјали

[уреди | уреди извор]

Основне компоненте скела су цеви, спојнице и даске.

Скеле на згради у центру Синсинатија, Охајо. Овај тип скеле назива се "трибина од цеви".
Скела од бамбуса у Хонг Конгу.

Једноставне и лагане скеле од цеви, које су олакшале постављање скела и остале стандард деценијама, измишљене су и ушле у продају средином педесетих година 20. века. Са једним основним пакетом од 12 килограма, скелет различитих величина и висина могло је лако да састави неколико радника, без матица или вијака који су се раније користили. [9]

Цеви су обично направљене од челика или алуминијума; иако постоји композитна скела која користи намотане цеви од стаклених влакана у најлонској или полиестерској матрици, због велике цене композитне цеви, обично се користи само ако постоји опасност од надземних електричних каблова који се не могу изоовати. Ако су челичне, оне су или 'црне' или поцинковане. Цеви се испоручују у разним дужинама и стандардним пречником од 48,3 мм (1,5 НПС цеви). Главна разлика између две врсте металних цеви је мања тежина алуминијумских цеви (1,7 кг / м за разлику од 4,4 кг / м). Међутим, савитљивије су и имају нижу отпорност на стрес. Цеви се углавном купују у дужинама од 6,3 м и затим се могу смањити на одређене типичне величине. Већина великих компанија ће своје цеви обележити именом и адресом како би одвратиле крађу.

Плоче/даске пружају радну површину за кориснике скела. Од сувог су дрвета и имају три дебљине (38 мм (уобичајено), 50 мм и 63 мм) стандардне ширине (225 мм) и дужине су максимално 3,9 м. Крајеви даске заштићени су или гвозденим оковом, или понекад закуцаним плочицама, на којима је често утиснут назив компаније. Дрвене даске за скеле у Великој Британији требају бити у складу са захтевима БС 2482. Поред дрвета, користе се и плоче од челика или алуминијума, као и ламинатне плоче. Поред плоча за радну платформу постоје потплате које су постављене испод скела ако је површина мекана или на било који други начин сумњива, мада се могу користити и обичне плоче. Друго решење за потплату, направљено је од гумене основе са плочом заливеном унутра; ови су пожељни за употребу на неравном терену, јер се прилагођавају, док се потплате могу расцепити и морају се заменити.

Кратак одсек челичне цеви за скеле.

Спојнице су везе које држе цеви заједно, а постоје три основна типа: правоугаоне спојнице, зидне спојнице и окретне спојнице. За спајање цеви користе се спојни клинови или рукав-спојнице. За фиксирање цеви у „носиви спој“ могу се користити само спојнице под правим углом и окретне спојнице. Појединачне спојнице нису носиве спојнице и немају конструкцијски капацитет.

Остале уобичајене компоненте скела укључују постоље, мердевине, ужад, сидрене везе, споне, гин точкове, облоге итд. Већина компанија ће усвојити одређену боју за фарбање скела, како би се брзо визуелно идентификовало у случају крађа. Све компоненте које су направљене од метала могу се фарбати, али дрвени предмети никада не смеју бити фарбани јер се на тај начин могу сакрити недостаци. Упркос метричким мерењима, многе скеле мере цеви и даске у и јединицама, са цевима од 21 стопу на доле и плочама од 13 стопа на доле.

Скеле од бамбуса широко се користе у Хонг Конгу и Макау, [10] са најлонским тракама везаним у чворове као спојнице.[11] У Индији се углавном користи бамбус или друге дрвене скеле, а стубови се међусобно вежу помоћу ужади од кокосових влакана.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "staging, vbl. n.". def. 1. Oxford English Dictionary Second Edition on CD-ROM (v. 4.0) © Oxford University Press 2009
  2. ^ „Scaffolding instruction instruction learning education”. boilersinfo.com. Приступљено 30. 3. 2018. 
  3. ^ „ininventor:"Daniel Palmer-Jones" - Google Search”. www.google.ie. 
  4. ^ „Early developments - At the forefront of the industry”. 
  5. ^ Ford, Henry; Crowther, Samuel (1930), Edison as I Know Him (PDF), New York: Cosmopolitan Book Company, стр. 30, Архивирано из оригинала (PDF) 2012-10-11. г., Приступљено 2011-09-29 
  6. ^ Andronov, Aleksandr A.; Lev S. Pontryagin (1988) [1937]. V. I. Arnold, ур. „Грубые системы”Неопходна слободна регистрација [Coarse systems]. Geometric Methods in the Theory of Differential Equations. Grundlehren der Mathematischen Wissenschaften, 250. Springer-Verlag, New York. ISBN 0-387-96649-8. 
  7. ^ Charles Pugh and Maurício Matos Peixoto (ур.). „Structural stability”. Scholarpedia. 
  8. ^ „History of scaffolding” (PDF). S. R. Engineering Co., Kolkata. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 11. 2013. г. 
  9. ^ "Light Weight Scaffolding Goes Together Without Nuts or Bolts." Popular Mechanics, February 1954, p. 103.
  10. ^ „Craft of Bamboo Scaffolding”.  Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (26. јул 2020) Praça do Tap Seac, Edif. do Instituto Cultural, Macau
  11. ^ „Guidelines on the Design and Construction of Bamboo Scaffolds” (PDF). www.bd.gov.hk. Hong Kong Buildings Department. Архивирано из оригинала (PDF) 12. 2. 2015. г. Приступљено 12. 2. 2015. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • W.F. Chen; J.Y. Richard Liew, ур. (2002). The Civil Engineering Handbook. CRC Press. ISBN 978-0-8493-0958-8. 
  • Jonathan T. Ricketts; M. Kent Loftin; Frederick S. Merritt, ур. (2004). Standard handbook for civil engineers (5 изд.). McGraw Hill. ISBN 978-0-07-136473-7. 
  • Muir Wood, David (2012). Civil Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957863-4. 
  • Blockley, David (2014). Structural Engineering: a very short introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-967193-9. 
  • Dean, R.G.; Dalrymple, R.A. (2004), Coastal Processes with Engineering Applications, Cambridge University Press, Bibcode:2004cpea.book.....D, ISBN 9780521602754 
  • Hughes, S.A. (1993), Physical Models and Laboratory Techniques in Coastal Engineering, Advanced series on ocean engineering, World Scientific, ISBN 9789810215415 
  • Kamphuis, J.W. (2010), Introduction to Coastal Engineering and Management, Advanced series on ocean engineering, World Scientific, ISBN 9789812834843 
  • Kraus, N.C. (1996), History and Heritage of Coastal Engineering, American Society of Civil Engineers, ISBN 9780784474143 
  • Sorensen, R. (2013), Basic Coastal Engineering, Springer, ISBN 9781475726657 
  • International Journal of Emergency Management, ISSN 1741-5071 (electronic) ISSN 1471-4825 (paper), Inderscience Publishers
  • Journal of Homeland Security and Emergency Management ISSN 1547-7355, Bepress
  • Australian Journal of Emergency Management (electronic) ISSN 1324-1540 (paper), Emergency Management Australia
  • Karanasios, S. (2011). In R. Heeks & A. Ospina (Eds.). Manchester: Centre for Development Informatics, University of Manchester
  • The ALADDIN Project, a consortium of universities developing automated disaster management tools
  • Emergency Management Australia (2003) Community Developments in Recovering from Disaster, Commonwealth of Australia, Canberra
  • Plan and Preparation: Surviving the Zombie Apocalypse, (paperback), CreateSpace, Introductory concepts to planning and preparing for emergencies and disasters of any kind.
  • Bates and Jackson, 1980, Glossary of Geology: American Geological Institute.
  • Krynine and Judd, 1957, Principles of Engineering Geology and Geotechnics: McGraw-Hill, New York.
  • Holtz, R. and Kovacs, W. , An Introduction to Geotechnical Engineering. 1981. ISBN 0-13-484394-0. , Prentice-Hall, Inc.
  • Bowles, J. , Foundation Analysis and Design. 1988. ISBN 0-07-006776-7. , McGraw-Hill Publishing Company.
  • Cedergren, Harry R. , Seepage, Drainage, and Flow Nets. 1977. ISBN 0-471-14179-8. , Wiley.
  • Kramer, Steven L. , Geotechnical Earthquake Engineering. 1996. ISBN 0-13-374943-6. , Prentice-Hall, Inc.
  • Freeze, R.A. & Cherry, J.A., , Groundwater. 1979. ISBN 0-13-365312-9. , Prentice-Hall.
  • Lunne, T. & Long, M.,(2006), Review of long seabed samplers and criteria for new sampler design, Marine Geology, Vol 226, p. 145–165
  • Mitchell, James K. & Soga, K. , Fundamentals of Soil Behavior (3rd изд.). John Wiley & Sons. 2005. ISBN 978-0-471-46302-3. , Inc.
  • Rajapakse, Ruwan., (2005), "Pile Design and Construction", 2005. ISBN 0-9728657-1-3
  • Fang, H.-Y. and Daniels, J. Introductory Geotechnical Engineering : an environmental perspective. 2005. ISBN 0-415-30402-4. , Taylor & Francis.
  • NAVFAC (Naval Facilities Engineering Command) (1986) Design Manual 7.01, Soil Mechanics, US Government Printing Office
  • NAVFAC (Naval Facilities Engineering Command) (1986) Design Manual 7.02, Foundations and Earth Structures, US Government Printing Office
  • NAVFAC (Naval Facilities Engineering Command) (1983) Design Manual 7.03, Soil Dynamics, Deep Stabilization and Special Geotechnical Construction, US Government Printing Office
  • Terzaghi, K., Peck, R.B. and Mesri, G. , Soil Mechanics in Engineering Practice. 1996. ISBN 0-471-08658-4.  3rd Ed., John Wiley & Sons, Inc.
  • Santamarina, J.C., Klein, K.A., & Fam, M.A. (2001), "Soils and Waves: Particulate Materials Behavior, Characterization and Process Monitoring", Wiley, ISBN 978-0-471-49058-6
  • Firuziaan, M. and Estorff, O., (2002), "Simulation of the Dynamic Behavior of Bedding-Foundation-Soil in the Time Domain", Springer Verlag.
  • „Gov.ns.ca”. Gov.ns.ca. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 2. 7. 2011. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Скела на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скела_(грађевинарство)&oldid=29754081”