Скок увис

Из Википедије, слободне енциклопедије
Олимпијска победница Рускиња Јелена Слесаренко на Олимпијским играма у Атина 2004.
Прва олипијска победница у скоку увис Канађанка Етел Кадервуд на Олимпијским играма у Амстердам 1928.

Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..

Историја[уреди]

У хеленској агонистици скок увис је непознат. Међутим нека примитивна племена (пример Ватуси у западној Африци) скачу увис са мало повишеног одразишта (хумка термит и сл.) Скокови преко коња, копља и др. предмета познати су из епских песама разних народа, па и нашег. Зато се претпоставља да је скок увис врло давног порекла.

Први резултат скока увис у спортском смислу забележен је 1864 у Енглеској, а потигао га је (H. Gook — 1,75 м[1].

High jump cissors.JPG

Прва званична правила су настала 1865. године. Технике скакања су се мењале од најстаријег скока маказицама, преко двоструких маказица са окретом, тзв. згрченом техником до данашњега леђног преласка летвице техником фозбери флопи Fosbery-flop из 1968. године.


Две су основне врсте скока увис: без залета и из залета. Скок увис без залета данас служи као вежба, мада се раније појвљивао на програмим многих такмичења. Од Олимпијских игара 1900. до 1912 Скок без залета је била и олимпијска дисциплина. На Олимпијским игарма 1900. Реј Јури је из места постигао 1,65 м, освојио златну медаљу и дуго држао најбољи резултат на свету. У скоку из места скакач стоји бочно према летвици, замахује са обе руке и одразом са обе ноге скаче увис, да би у ваздуху тзв. маказицама, прескочио летвицу.

Први је 2 метра прескочио скоком из залета Џорџ Хорин 1912. године.[1]. Први југословенски рекорд је поставио 1919. З. Грунд висином од 1,55 м.

Правила такмичења[уреди]

Одраз у скоку са залетом мора да буде изведен једном ногом. За сваку висину дозвољена су три покушаја. Такмичар сам утврђује на којој ће висини скакати (поједине висине може да пропушта). Ако три пута заредом сруши летвицу испада из такмичења. Висина се мери вертикално од подлоге до најнижег дела горње ивице летвице.

Ако два или више скакача заврше такмичење са истим резултатом, бољи пласман има онај који је последњу висину прескочио у мање полушаја. Ако су у томе једнаки онда бољи пласман има онај који има мање неуспелих покушаја. Ако је и то исто такмичари деле место пласмана.

Раније је било првило да у последњем случају када имају исти број неуспелих покушаја такмичари покушавају четврти пут прескоче висини коју претходно нису прескочили. Ако у томе не успеју летвица се спушта, а ако прескоће летвица се диже. Такмичари скачу само једанпут док један такмичар не победи.

Светски рекорди[уреди]

Први светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку увис све је ређе. Тренутни рекорд код мушкараца је 2,45 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Саламанци 27. јула 1993. Код жена рекорд држи Стефка Костадинова из Бугарске висином од 2,09 метара, а постигнут је на Светском првенству у атлетици у Риму, 30. августа 1987.

Светски рекорд за мушкарце у скоку увис у дворани је 2,43 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Будимпешти 4. марта 1989. Код жена рекорд држи Кајса Бергквист из Шведске висином 2,08 у Арнштату, Немачка 4. фебруар 2006.


Апсолутни рекорди скока увис за мушкарце (на отвореном и у дворани)[уреди]

Од 2000, ИААФ Правило 260.18с (раније 260.6.а) је измењено па светске рекорде на отвореном (насупрот светским рекордима у дворани) може да се постићи у објекту "са или без крова“. тзв „апсолутни рекорд“. Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,39 метара, ( на отвореном или дворани) са стањем на дан 15. новембар 2015. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1 2,45 Хавијер Сотомајор 13. октобар 1967.  Куба Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
2. 2,43 Мутаз Еса Баршим 24. јун 1991.  Катар Брисел, Белгија 5. септембар 2014.
3. 2,42 Патрик Сјеберг 5. јануар 1965.  Шведска Стокхолм, Шведска 30. јун 1987.
Карло Тренхард д 5. јул 1957. НемачкаЗападна Немачка Берлин, ДДР 26. фебруар 1988
Иван Ухов д 4. април 1986.  Русија Праг, Чешка 25. фебруар 2014.
Богдан Бондаренко 30. август 1989.  Украјина Њујорк, САД 14. јун 2014.
7. 2,41 Игор Паклин 15. јуни 1963.  Совјетски Савез Кобе, Јапан 4. септембар 1985.
8. 2,40 Рудолф Поварницин 12. јун 1962.  Совјетски Савез Доњецк, СССР 11. август 1985.
Сорин Матеј 6. јул 1963.  Румунија Братислава, Чехословачка 20. јун 1990.
Холис Конвеј д 8. јануар 1967.  САД Севиља, Шпанија 10. март 1991.
Чарлс Остин 19. децембар 1967.  САД Цирих, Швајцарска 7. август 1991
Вјачеслав Вороњин 5. април 1974.  Совјетски Савез Лондон, Енглеска 8. мај 2000.
Стефан Холм д 25. мај 1976.  Шведска Мадрид, Шпанија 6. март 2005.
Алексеј Дмитрик д 12. април 1984.  Русија Арнштат, Немачка 8. фебруар 2014.
Дерек Друен 6. март 1990.  Канада Де Мојн, САД 25. април 2014.
Андриј Проценко 20. мај 2008.  Русија Лозана, Швајцарска 3. јун 2014.

Светски и континентални рекорди скока увис на отвореном за мушкарце[уреди]

Стање 15. новембар 2015. године.

Светски рекорд Хавијер Сотомајор  Куба 2,45 Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
Афрички рекорд Жак Фреитаг  Јужна Африка 2,38 Оудшорн, Јужна Африка 5. март 2005.
Азијски рекорд Мутаз Еса Баршим  Катар 2,43 Брисел, Белгија 5. септембар 2014.
Северноамерички рекорд Хавијер Сотомајор  Куба 2,45 Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
Јужноамерички рекорд Гилмар Мајо  Колумбија 2,33 Перејра, Колумбија 17. октобар 1994.
Европски рекорд Патрик Сјеберг  Шведска 2,42 Стокхолм, Шведска 30. јун 1987.
Иван Ухов  Русија Праг, Чешка 25. фебруар 2014.
Богдан Богдаренко  Украјина Њујорк, САД 14. јун 2014.
Океанијски рекорд Тим Форсајт  Аустралија 2,36 Мелбурн, Аустралија 2. март 1997.
Нацонални рекорд Србије Драгутин Топић  Србија
АК Црвена звезда, Београд
2,35 Стокхолм, Шведска 10. март 1996.

Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце на отвореном[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,39 метара, са стањем на дан 15. новембар 2015. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1 2,45 Хавијер Сотомајор 13. октобар 1967.  Куба Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
2. 2,43 Мутаз Еса Баршим 24. јун 1991.  Катар Брисел, Белгија 5. септембар 2014.
3. 2,42 Патрик Сјеберг 5. јануар 1965.  Шведска Стокхолм, Шведска 30. јуни 1987.
Богдан Бондаренко 30. август 1989  Украјина Њујорк, САД 14. јун 2014.
5. 2,41 Игор Паклин 15. јуни 1963.  Совјетски Савез Кобе, Јапан 4. септембар 1985
Иван Ухов 29. март 1986.  Русија Доха, Катара 9. мај 2014.
7. 2,40 Рудолф Поварницин 12. јун 1962.  Совјетски Савез Доњецк, СССР 11. август 1985.
Сорин Матеј 6. јул 1963.  Румунија Братислава, Чехословачка 20. јун 1990.
Чарлс Остин 19. децембар 1967.  САД Цирих, Швајцарска 7. август 1991
Вјачеслав Вороњин 5. април 1974.  Совјетски Савез Лондон, Енглеска 8. мај 2000.
Дерек Друен 6. март 1990.  Канада Де Мојн, САД 25. април 2014.
Андриј Проценко 20. мај 2008.  Русија Лозана, Швајцарска 3. јун 2014.

Светски и континентални рекорди скока увис у дворани за мушкарце[уреди]

Стање 5. новембар 2015. године.

Резултат/м Име Држава Место Датум
СР 2,43 Хавијер Сотомајор  Куба Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
ЕР 2,42 Карло Тренхард  Западна Немачка Берлин, Западна Немачка 26. фебруар 1988
Иван Ухов  Русија Праг, Чешка Република 25. фебруар 2014.
САР 2,43 Хавијер Сотомајор  Куба Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
ЈАР 2,27 Гилмар Мајо  Колумбија Пиреј , Грчка 24. фебруар 1999.
АФР 2,32 Ентони Идиата  Нигерија Патрас, Грчка 15. фебруар 2000.
АЗР 2,41 Мутаз Еса Баршим  Катар Алтон, Ирска 18. фебруар 2015.
ОКР 2,33 Тим Форсајт  Аустралија Балинген, Немачка 16. фебруар 1997.
НР 2,35 Драгутин Топић  Србија
АК Црвена звезда, Београд
Стокхолм, Шведска 10. март 1996.

Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце у дворани[уреди]

Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,38 метара, са стањем на дан 15. новембар 2015. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1 2,43 Хавијер Сотомајор 13. октобар 1967.  Куба Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
2. 2,42 Карло Тренхард 5. јул 1957. НемачкаЗападна Немачка Берлин, ДДР 26. фебруар 1988
Иван Ухов 4. април 1986.  Русија Праг, Чешка 25. фебруар 2014.
4. 2,41 Патрик Сјеберг 5. јануар 1965.  Шведска Пиреј, Грчка 1. фебруар 1987.
Мутаз Еса Баршим 24. јун 1991.  Катар Алтон, Ирска 18. фебруар 2015.
6. 2,40 Холис Конвеј 8. јануар 1967.  САД Севиља, Шпанија 10. март 1991.
Стефан Холм 25. мај 1976.  Шведска Мадрид, Шпанија 6. март 2001.
Алексеј Дмитрик 12. април 1984.  Русија Арнштат, Немачка 8. фебруар 2014.
9. 2,39 Дитмар Мегенбург 15. август 1961.  Немачка Келн, Западна Немачка 24. фебруар 1985.
Ралф Сон 17. јануар 1967.  Немачка Берлин, Немачка 1. март 1991

Апсолутни рекорди скока увис за жене (на отвореном и у дворани)[уреди]

Од 2000, ИААФ Правило 260.18с (раније 260.6.а) је измењено па светске рекорде на отвореном (насупрот светским рекордима у дворани) може да се постићи у објекту "са или без крова“. тзв „апсолутни рекорд“. Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,39 метара, ( на отвореном или дворани) са стањем на дан 15. новембар 2015. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 2,09 Стефка Костадинова 25. март 1965.  Бугарска Рим, Италија 30. август 1987.
2. 2,08 Кајса Бергквистд 12. октобар 1976.  Шведска Arnstadt, Немачка 4. фебруар 2006.
Бланка Влашић 8. новембар 1983.  Хрватска Загреб, Хрватска 31. август 2009.
4. 2,07 Људмила Андонова 6. мај 1960.  Бугарска Берлин, ДДР 20. јул 1984.
Ана Чичерова 22. јул 1982.  Русија Чебоксари, Русија 22. јул 2011.
6. 2,06 Хестри Клуте 26. август 1978.  Јужноафричка Република Париз, Француска 21. август 2003.
Јелена Слесаренко 28. фебруар 1982.  Русија Атина, Грчка 28. август 2004.
Аријана Фридрих 10. јануар 1984.  Немачка Берлин, Немачка 14. јуни 2009.
9. 2,05 Тамара Бикова 21. децембар 1958.  Совјетски Савез Кијев, СССР 22. јун 1984.
Хејке Хенкел 5. мај 1964.  Немачка Токио, Јапан 31. август 1981.
Инга Бабакова 26. јуни 1967.  Украјина Токио, Јапан 15. септембар 1995.
Тија Хелебаут 28. фебруар 1982.  Белгија Пекинг, НР Кина 23. август 2008.
Шонте Хауард 12. јануар 1984.  САД Де Мојн, САД 26. јун 2010.

Листа најбољих резултата у скоку увис за жене на отвореном[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су скакале увис више од 2,04 метра, са стањем на дан 15. новембар 2015. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 2,09 Стефка Костадинова 25. март 1965.  Бугарска Рим, Италија 30. август 1987.
2. 2,08 Бланка Влашић 8. новембар 1983.  Хрватска Загреб, Хрватска 31. август 2009.
3. 2,07 Људмила Андонова 6. мај 1960.  Бугарска Берлин, ДДР 20. јули 1984.
Ана Чичерова 22. јули 1982.  Русија Чебоксари, Русија 22. јул 2011.
5. 2,06 Кајса Бергквист 12. октобар 1976.  Шведска Eberstadt, Немачка 26. јули 2003.
Хестри Клуте 26. август 1978.  Јужноафричка Република Париз, Француска 21. август 2003.
Јелена Слесаренко 28. фебруар 1982.  Русија Атина, Грчка 28. август 2004.
Аријана Фридрих 10. јануар 1984.  Немачка Берлин, Немачка 14. јуни 2009.
9. 2,05 Тамара Бикова 21. децембар 1958.  Совјетски Савез Кијев, СССР 22. јуни 1984.
Хејке Хенкел 5. мај 1964.  Немачка Токио, Јапан 31. август 1981.
Инга Бабакова 26. јуни 1967.  Украјина Токио, Јапан 15. септембар 1995.
Тија Хелебаут 28. фебруар 1982.  Белгија Пекинг, НР Кина 23. август 2008.
Шонте Хауард 12. јануар 1984.  САД Де Мојн, САД 26. јун 2010.

Листа најбољих резултата у скоку увис за жене у дворани[уреди]

Ово је листа атлетичарки, које су у дворани скакале увис више од 2,02 метра, са стањем на дан 15. новембар 2015. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 2,08 Кајса Бергквист 12. октобар 1976.  Шведска Arnstadt, Немачка 4. фебруар 2006.
2. 2,07 Хејке Хенкел 5. мај 1964.  Немачка Карлсруе, Немачка 8. фебруар 1992.
3. 2,06 Стефка Костадинова 25. март 1965.  Бугарска Атина, Грчка 20. фебруар 1988.
Бланка Влашић 8. новембар 1983.  Хрватска Арнштат, Немачка 6. фебруар 2010.
Ана Чичерова 22. јули 1982.  Русија Арнштат, Немачка 4. фебруар 2012.
6. 2,05 Тија Хелебаут 28. фебруар 1982.  Белгија Бирмингем, Енглеска 23. август 2008.
Аријана Фридрих 10. јануар 1984.  Немачка Карлсруе, Немачка 15. фебруар 2009.
8. 2,04 Алина Астафеј 7. јули 1969.  Румунија/ Немачка Берлин, Немачка 3. март 1995.
Јелена Слесаренко 28. фебруар 1982.  Русија Будимпешта, Мађарска 7. март 2004.
Антонијета ди Мартино 1. јун 1978.  Италија Бањска Бистрица, Чешка 9. фебруар 2011.
11. 2,03 Тамара Бикова 21. децембар 1958.  Совјетски Савез Будимпешта, Мађарска 6. март 1983.
Моника Јагар 2. април 1973.  Румунија Букурешт, Румунија 23. јануар 1999.
Марина Купцова 22. децембар 1981.  Русија Беч, Аустрија 2. март 2002.

Женски рекорди у скоку увис на отвореном[уреди]

(стање 15. новембар 2013)

Резултат/м Име Држава Место Датум
СР 2,09 Стефка Костадинова  Бугарска Рим, Италија 30. август 1987.
ОР 2,06 Јелена Слесаренко  Русија Атина, Грчка 28. август 2004.
ЕР 2,09 Стефка Костадинова  Бугарска Рим, Италија 30. август 1987.
САР 2,05 Шонте Хауард  САД Де Мојн, САД 26. јун 2010.
ЈАР 1,96 Соланж Витевен  Аргентина Ористано Италија 8. септембар 1997.
АФР 2,06 Хестри Клуте  Јужноафричка Република Париз, Француска 21. август 2003.
АЗР 1,99 Марина Аитова  Казахстан Атина Грчка 13. јули 2009.
ОКР 1,98 Ванеса Браун-Вард  Аустралија Перт Аустралија 12. фебруар 1989.
НР 1,94 Амра Темим  Србија
АК Партизан, Београд
Солун, Грчка 16. септембар 1998.

Женски рекорди у скоку увис у дворани[уреди]

(стање 21. октобар 2016)

Резултат/м Име Држава Место Датум
СР 2,08 Кајса Бергквист  Шведска Arnstadt, Немачка 4. фебруар 2006.
ЕР 2,08 Кајса Бергквист  Шведска Arnstadt, Немачка 4. фебруар 2006.
САР 2,02 Шонте Хауард Лоу  САД Албукерки, САД 12. фебруар 2012.
ЈАР 1,94 Соланж Витевен  Аргентина Ористано Италија 8. септембар 1997.
АФР 1,97 Хестри Клуте  Јужноафричка Република Бирмингем, Уједињено Краљевство 18. фебруар 2001.
АЗР 1,98 Светлана Залевска  Казахстан Самара Русија 2. марта 1996.
ОКР 1,97 Елисон Инверарити  Аустралија Торонто Северна Дакота САД 13. март 1993.
НР 1,92 Тамара Малешев  Србија
АК Војводина, Нови Сад
Гетеборг, Шведска 4. март 1984.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]