Скопско крајиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Скопско крајиште
Bosansko krajiste02.png
Скопско-босанско крајиште 1455. године
Географија
Континент Европа
Регија Југоисточна Европа
Земља  Османско царство
Главни град Скопље
Друштво
Званични језици турски, говорни језик: српски
Религија Православље, ислам
Владавина
Облик владавине Беговат
Оснивање 1392.
Престанак 16. век
Статус Бивша покрајина
Догађаји
Претходници и наследници
Претходиле су: Наследиле су:
Coat of arms of Branković family (small).svg Земља Бранковића Скопски санџак (Османско царство) Fictitious Ottoman flag 3.svg
Coat of arms of Kingdom of Bosnia.svg Краљевина Босна Босански санџак (Османско царство) Fictitious Ottoman flag 2.svg
Портал:Историја

Скопско крајиште (или Босанско крајиште, Скопско—босанско крајиште) је била привремена админстративна јединица Османског царства.

Историја[уреди]

Основано је 1392. након османског освајања Скопља од српског обласног господара Вука Бранковића. После слома Вука Бранковића 1396. године, на простору његове области је постојала нека врста српско-турског двовлашћа све до 1455. године, када су Турци коначно у потпуности потчинили ове крајеве. За то време, поред Скопља, османска војска је имала своју посаду у старом утврђењу Звечан на Ибру и утврђењу Јелеч крај Новог Пазара (ондашње насеље Ново Трговиште), a кадија је био смештен у рударском месту Глухавица. Управници Скопског крајишта били су султанови заступници према западу и надзирали су суседне хришћанске вазалне владаре. Контролисали су пут према Сјеници, Пријепољу и даље према Босни.

Први управник крајишта био је освајач Скопља Саруханли паша Јигит-бег, у српским и дубровачким изворима називан Пашаит. Наследио га је син Исхак који је знатно проширио територију крајишта и ојачао турски утицај у Босни. Године 1448. када је Исхаков син Иса успоставио сталну власт у средњовековној жупи Врхбосни, крајиште је достигло највећи обим, а од тада се назива још и Скопско—босанско крајиште.

Крајиште се састојало од више вилајета. Термин вилајет се тада косристио за ниже управне области, да би у наредним вековима добио другачије значење, од када се користи за управне области највишег нивоа у Османском царству (пашалуке). Средином 15. века крајиште је обухватало следеће вилајете: Скопље, Калканделен (Тетово), Горњи и Доњи Дебар, Дуго Брдо, Река, Чемерница, Велес, Прилеп, Битољ, Кичево, Паштрик, Влк, Приштина, Звечан, Јелеч, Рас, Сјеница, Никшићи (Власи Никшићи) и Ходидјед.

Након османског освајања Краљевине Босне 1463. основан је Босански санџак, чиме је територија крајишта знатно умањена.

Управници крајишта:

Литература[уреди]

  • Шабановић, Х. (1964) Крајиште Иса-бега Исхаковића - збирни катастарски попис из 1455. Сарајево: Оријентални институт
  • Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.