Славјанск на Кубану

Координате: 45° 15′ 21″ С; 38° 07′ 27″ И / 45.255761° С; 38.124064° И / 45.255761; 38.124064
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Славианск-на-Кубан)

Славјанск на Кубану
Славянск-на-Кубани
Саборна црква Успења Пресвете Богордице у Славјанску
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонСлавјански рејон
Основан1865.
Статус града1958.
Становништво
Становништво‍
 — 2017.66.014
 — густина1.517,56 ст./km2
Географске карактеристике
Координате45° 15′ 21″ С; 38° 07′ 27″ И / 45.255761° С; 38.124064° И / 45.255761; 38.124064
Временска зонаUTC+3
Апс. висина8 m
Површина43,5 km2
Славјанск на Кубану на карти Русије
Славјанск на Кубану
Славјанск на Кубану
Славјанск на Кубану на карти Русије
Славјанск на Кубану на карти Краснодарског краја
Славјанск на Кубану
Славјанск на Кубану
Славјанск на Кубану на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број353560
Позивни број(+7) 86146
ОКАТО код03 423 000
ОКТМО код03 645 101 001
Веб-сајт
http://cityslav.ru/

Славјанск на Кубану (рус. Сла́вя́нск-на-Куба́ни) град је у Русији у Краснодарској покрајинi. Административни је центар Славјанског рејона. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 63.768 становника.

Географија[уреди | уреди извор]

Град је смештен у делти реке Кубан, на левој обали њеног рукавца Протоке, на око 68 км западно од Краснодара. Заузима површину од 43,5 км².

Историја[уреди | уреди извор]

  • 12. век - на територији данашњег града постојала је трговачка станица ђеновљана Копарија.
  • 1747. - изграђена је кримска тврђава Јени-Копил, из које је касније настало насеље Копил.
  • 1806. - први пут се спомиње насеље Копил од стране кубанских Козака.
  • 1774- 1778 - ". Словенских фелдсханетс“ Словенска Хуссарс изграђена тврђава на јачању спотКопил, која је добила име
  • 1865. ово козачко насеље је добило статус села и преименовано је у Славјанск.
  • 1913. - Изграђена железничка пруга и станица „Протока“
  • 1942.- 23. март 1943. под немачком окупацијом.
  • 1958. насеље је добила статус варошице и ново име Славјанск на Кубану(додата је локација града да би се разликовао од истоименог насеља у Украјини).

Становништво[уреди | уреди извор]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 63.768 становника, 368 (0,57%) мање него 2002.

Кретање броја становника
1939.1959.1970.1979.1989.2002.2010.
26.51338.95451.88954.05157.790[1]64.136[2]63.842

Привреда[уреди | уреди извор]

  • Прехрамбена индустрија: производња сира, вина, живинарство.
  • Лака индустрија: текстилна индустрија.
  • Индустрија грађевинског материјала.

Славјанска област представља један од најважнијих пољопривредних рејона Кубана. Под житарицама је две трећине засејане површине. Главна житарица је пиринач - преко 30% свеукупне производње ове житарице у целом региону производи се овде. Узгајаја се и јагодичасто воће (годишња производња од преко 30 тона). Добро су развијени и сточарство и рибарство.

Одмаралиште[уреди | уреди извор]

Бања „Приазовље“ је специјализована за лечење и превенцију болести гастроинтестиналног тракта, мишићно-скелетних, гинеколошких, кожних и кардиоваскуларних обољења те болести централног и периферног нервног система.

Културне атракције[уреди | уреди извор]

Током августа 2004. у Славјанску и целој околној области је одржан међународни фестивал славјанске културе. Фестивал је трајао 4 дана. У такмичарском програму су учествовали бројни креативни тимови не само из града и других делова Русије, него и из иностранства. На бројним штандовима представљена је култура и традиција локалних и других словенских региона.

  • Споменик војницима таманског пука, који су страдалу у пробоја на челу са Е. А. Ковтјухом. Ова битка је описана у роману „Железный поток“, Александра Серафимовича. Према неким непотврђеним иворима то је најстарији споменик из доба Совјетског Савеза.
  • Национални историјски музеј
  • Музеј Екологије источног Азова
  • Успењска црква из 1907. чувеног кубанског архитекта А. П. Косјакина
  • Споменик учесницима кампање Таманске Црвене армије (дизајнирао инжењер А. Јунгер 1923) у облику силуете градског грба.

У региону су бројни споменици.

Религија[уреди | уреди извор]

Славјанск на Кубану

Славјанск на Кубану

  • Евангелистички хришћани-баптиста (Руска унија хришћана Евангелистичке-баптиста)
  • Црква „Источник“ (Евангелистичка хришћанска унија)
  • Црква „Вифанија“ (Руска евангелситичка црква)
  • Хришћанска црква Адвентиста седмог дана (УСХ)

Образовање[уреди | уреди извор]

  • Словенско-на-Кубан државе Педагошки завод
  • Славјански пољопривредни факултет
  • Стручна школа № 45
  • Славјански огранак Медицинског факултета из Новоросијска

Укупно 91 образовна институција.

Фото галерија[уреди | уреди извор]
Дом културе
Споменик учесницима Таманске битке
Јерменска црква светог Саргиса

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Славјанск на Кубану на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Славјанск_на_Кубану&oldid=27387612”