Налази се у ували између Видлича и обронака Старе планине. То је последње село у Височком крају (од Пирота ка Димитровграду) кроз које пролази асфалтни пут.
Кроз Славињу протичу две реке - Височица и Росомачка река. У околини Славиња се налази пуно извора пијаће воде од којих је најпознатији извор такозвани „Јеврејин“. У непосредној близини извора се налази Грло, кањон Росомачке реке - где се слапови воде пресипају из једног у други „котао“. Током зиме у Славињи живи око 30-ак житеља, док током лета, бројка се попне и на неколико стотина.
У Славињи се још увек прича „шопским“ наречјем, које је нешто између бугарског и српског језика.
У насељу Славиња живи 49 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 61,4 година (51,8 код мушкараца и 69,2 код жена). У насељу има 29 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,69.
↑„Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN86-84433-14-9.
Србија
39
