Пређи на садржај

Славковица

Координате: 44° 10′ 02″ С; 20° 14′ 32″ И / 44.167333° С; 20.242333° И / 44.167333; 20.242333
С Википедије, слободне енциклопедије
Славковица
Црква у Славковици
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаЉиг
Становништво
 — 2011.Пад 575
Географске карактеристике
Координате44° 10′ 02″ С; 20° 14′ 32″ И / 44.167333° С; 20.242333° И / 44.167333; 20.242333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина362 m
Славковица на карти Србије
Славковица
Славковица
Славковица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број14245
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Славковица је насеље у Србији у општини Љиг у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 575 становника. У њему се налазе рушевине средњовековног манастира тзв. Црквина, које се данас налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја[1]. У селу се налази и Црква у Славковици.

Историја[уреди | уреди извор]

Први помен села је забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 189. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

İslavkoviçe karye, Valyeva nahiye - Село Славковица, Нахија Ваљево[2]

Слово И додато је на почетак у складу са праксом вокалног турског језика да се додају самогласници тежим сугласничким групама, ради лакшег изговора. Слично је са градом Пећ у Метохији, на турском званим Ипек, или Скопљем, које је називано Ускуб. На исти начин су, у истом тефтеру, записани Словац (као Исловац) и Степање (као Истепање) из суседне, лајковачке општине.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Славковица живи 630 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,8 година (46,7 код мушкараца и 46,8 код жена). У насељу има 266 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,79.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.249
1953. 1.350
1961. 1.308
1971. 1.180
1981. 1.034
1991. 859 857
2002. 741 747
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
729 98,38%
Хрвати
  
2 0,26%
Словенци
  
1 0,13%
непознато
  
7 0,94%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Манастир Ваведење — Споменици културе у Србији”. САНУ. 
    (из књиге Пејић, Светлана; Милић, Милета, ур. (1998). „Славковица, манастир”. Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (на језику: српски). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе. стр. 459. ISBN 8680879126. 
  2. ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 36
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]