Славко Гордић
| Проф. др Славко Гордић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1941. |
| Место рођења | Дабрица (код Стоца), Краљевина Југославија |
| Пребивалиште | Нови Сад |
| Националност | Српска |
| Образовање | Доктор књижевних наука |
| Универзитет | Филозофски факултет у Новом Саду |
| Занимање | Књижевни критичар, есејиста, универзитетски професор - емеритус |
| Научни рад | |
| Активни период | 1970—данас |
| Поље | Књижевна критика, историја књижевности, теорија књижевности |
| Институција | Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду |
| Познат по | Проучавању модерне српске прозе и уређивању „Летописа Матице српске” |
| Награде | Награда Младен Лесковац, Награда „Тодор Манојловић”, Награда Ђорђе Јовановић, Награда за животно дело ДКВ |
Славко Гордић (Дабрица, код Стоца, 1941) српски је приповедач, књижевни критичар, есејиста и универзитетски професор емеритус. Био је дугогодишњи главни и одговорни уредник Летописа Матице српске.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 1941. године у херцеговачком селу Дабрица. Школовао се у Новом Саду, где је на Филозофском факултету завршио студије књижевности, а касније и докторирао.
На Филозофском факултету у Новом Саду радио је од 1973. до пензионисања 2009. године, прошавши кроз сва наставничка звања. Предавао је на Одсеку за српску књижевност, а након одласка у пензију изабран је у звање професора емеритуса Универзитета у Новом Саду.
Као књижевни теоретичар и историчар, Гордић се фокусирао на модерну српску прозу и поезију, пишући студије о најзначајнијим српским писцима 20. века. На челу Летописа Матице српске налазио се од 1992. до 2004. године, у једном од изазовнијих периода за српску културу. Члан је Управног одбора Матице српске.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Награда Ђорђе Јовановић (2005)
- Награда Лаза Костић (2005)
- Награда Друштва књижевника Војводине за књигу године (1986)
- Новембарска повеља Новог Сада
- Награда за животно дело Друштва књижевника Војводине
- Награда „Тодор Манојловић” за модерни уметнички сензибилитет (2021)
- Награда Младен Лесковац (2024)
Дела
[уреди | уреди извор]Књиге прозе
[уреди | уреди извор]- Врховни силник (1975)
- Друго лице (1998)
- Опит (2004)
- Руб (2010)
- Сто дана (2020)
Критика и есејистика
[уреди | уреди извор]- У видику стиха (1978)
- Слагање времена (1983)
- Примарно и нијанса (1985)
- Поезија и окружје (1988)
- Образац и чин - огледи о роману (1995)
- „Певач” Бошка Петровића (2000)
- Главни посао (2002)
- Профили и ситуације (2004)
- Огледи о Иви Андрићу (2013)
- Сродства и раздалјине (2014)
- Осматрачница (2016)
- Подсећања и наговори (2023)
