Славко Милановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Славко Милановић
Лични подаци
Датум рођења(1951-09-29)29. септембар 1951.
Место рођењаУлог код Калиновика, ФНРЈ
Датум смрти7. фебруар 2023.(2023-02-07) (71 год.)
Место смртиБеоград, Србија

Славко Милановић (Улог код Калиновика, 29. септембар 1951Београд, 7. фебруар 2023[1]) био је српски драматург, драмски писац, сценариста, редитељ и критичар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Завршио је општу књижевност и театрологију на Филозофском факултету у Сарајеву.[2]

Постдипломске студије је похађао на Филолошком факултету у Београду и на Институту за драму и театар у Лођу. Милановић је у оквиру студијских боравака био је у Уједињеном краљевству и САД.[2]

Од 1975. године био је драматург, а од 1986. до 1992. уметнички руководилац и директор сарајевског Камерног театра 55.[2]

Објавио је већи број студија, есеја, анализа и критика на тему позоришта, филма и телевизије у неколико часописа у Босни и Херцеговини и Србији.[2]

Радио је око десет година као стални телевизијски критичар за сарајевску ревију Одјек.[2]

Аутор је радио драма Соба, Концерт за Регину Олсен, Quid nimis, Рибљи плес. Написао је телевизијске сценарије за неколико пројеката ТВ Београд.[2]

У периоду од 1994. до 1996. године режирао је Голи живот, прву играну телевизијску серију у Републици Српској.[2] Написао је сценарије за Заједно и Будите исти за 20 година. Од 1995. до 2000. године радио је у продуцентској кући Срна филм као продуцент и уметнички саветник.[2]

Од 2000. године ради као драматург и директор Драме (2001—2005) Народног позоришта у Београду.[3]

Преминуо је 7. фебруара 2023. године у Београду.[4][5]Сахрањен је 11. фебруара 2023. године на београдском Новом гробљу.

Награде[уреди | уреди извор]

  • Награда за најбољи етнолошки филм на МЕФЕСТ-у, за документарни филм Повратак јужним планинама, 1999.[2]
  • Печат Народног позоришта, поводом посебног доприноса животу и раду Народног позоришта, 2016.[2]

Театрографија[уреди | уреди извор]

  • Мамац, 29.10.1998, Београд, Народно позориште у Београду[6]
  • Балканска пластика, 07.05.2001, Београд, Народно позориште[6]
  • Сабирни центар, 29.12.2003, Београд, Народно позориште[6]
  • Коштана, 08.04.2005, Београд, Народно позориште[6]
  • Женидба, 04.11.2005, Београд, Народно позориште[6]
  • Лажа и паралажа, 25.03.2006, Београд, Народно позориште[6]
  • Исидорине изохимене, 05.2007, Београд, Београдско драмско позориште[6]
  • Опасне везе и Квартет, 14.10.2007, Београд, Народно позориште[6]
  • Таленти и обожаваоци, 05.02.2008, Београд, Народно позориште[6]
  • Фигарова женидба и развод, 16.11.2008, Београд, Народно позориште[6]
  • Код куће и Кабул, 26.10.2009, Београд, Народно позориште[6]
  • Покојник, 26.12.2009, Београд, Народно позориште[6]
  • Баханткиње, 19.02.2010, Београд, Народно позориште[6]
  • Хеда Габлер, 20.02.2011, Београд, Народно позориште[6]
  • Зли дуси, 22.11.2011, Београд, Народно позориште[6]
  • Живот је сан, 23.01.2012, Београд, Народно позориште[6]
  • Мизантроп, 19.05.2012, Београд, Народно позориште[6]
  • Огвожђена, 15.03.2013, Београд, Народно позориште[6]
  • Српска трилогија, 22.11.2013, Београд, Народно позориште[6]
  • Наши синови, 24.01.2014, Београд, Народно позориште[6]
  • Пут у Дамаск, 22.11.2014, Београд, Народно позориште[6]
  • Чудо у Шаргану, 20.02.2015, Београд, Народно позориште[6]
  • На дну, 03.10.2015, Београд, Народно позориште[6]
  • Родољупци, 30.10.2015, Београд, Народно позориште[6]
  • Ричард Трећи, 24.04.2017, Београд, Народно позориште[6]
  • Мата Хари, 06.10.2017,Шабац, Шабачко позориште[6]
  • Деведесете, 27.03.2018, Београд, Народно позориште[6]
  • Фортинбрас се напио, 07.10.2018, Нови Сад, Српско народно позориште[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „Сахрана Славка Милановића у суботу 11. фебруара на Новом гробљу, комеморација 14. фебруара у Народном позоришту”. Народно позориште у Београду (на језику: српски). Приступљено 2023-02-12. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и Beogradu, IT Centar Narodnog pozorišta u. „Славко Милановић”. Народно позориште у Београду (на језику: српски). Приступљено 2021-12-07. 
  3. ^ „Horizont očekivanja - Intervju - Slavko Milanović, direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu - Nedeljnik Vreme”. www.vreme.com (на језику: српски). Приступљено 2021-12-07. 
  4. ^ „PREMINUO VELIKI ZALJUBLJENIK U POZORIŠTE I UMETNOST: Odlazak dramaturga Slavka Milanovića koji je napisao prvu TV seriju u Srpskoj”. Курир (на језику: српски). Приступљено 2023-02-07. 
  5. ^ С., В. В. (8. 2. 2023). „ПРЕМИНУО СЛАВКО МИЛАНОВИЋ: Некадашњи директор Драме Народног позоришта умро у 72.години”. Вечерње новости. Приступљено 9. 2. 2023. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2021-12-07.