Славољуб Стефановић Раваси

С Википедије, слободне енциклопедије
Славољуб Стефановић Раваси
Славољуб Стефановић Раваси
Датум рођења(1927-06-29)29. јун 1927.
Место рођењаЧачак
 Краљевина СХС
Датум смрти2. фебруар 1996.(1996-02-02) (68 год.)
Место смртиБеоград
 СР Југославија
На снимању драме То што су жице испричале, 1962.
На поштанској марци Србије из 2015.

Славољуб Стефановић Раваси (Чачак, 29. јун 1927Београд, 2. фебруар 1996) је био српски телевизијски и позоришни редитељ.

Биографија[уреди | уреди извор]

По завршетку режије на Академији уметности у Београду одлази на Косово и Метохију у Покрајинско народно позориште у Приштини, где режира низ представа у Српској и Албанској драми. Његова прва режија је била представа „Сви моји синови“ Артура Милера у Српској драми (премијера 16. октобра 1952). Убрзо ће поставити дела „Човек који није постојао“ Јосипа Лешића, „Без трећег“ Милана Беговића и „Тартифа“ Ж. Б. Молијера. У Приштини ће се оженити и албанском глумицом Мерибане Шаља (1931 - 1956), сестром Абдурахмана Шаље, која ће после неколико година умрети у 25. години живота. У Београд ће се вратити 1958. године.

Кад Телевизија Београд покрене телевизијску драму, Раваси ће написати сценарио по Нушићевој драми „Кирија“ и тако режирати прву ТВ драму на РТВ Београду (1959). Потом ће уследити дуодрама „Пукотина раја“ са Олгом Спиридоновић и Михајлом Викторовићем. Те године режираће и „Кризантему“ Маријана Матковића. У свом радном веку Раваси је режирао 84 телевизијске драме и телевизијске серије. Од серија познате су: „Код судије за прекршаје“ у 13 епизода (1966 – 1968), „Волите се људи“ у 6 епизода (1967), Баксуз у 6 епизода (1969), „Хроника паланачког гробља“, по истоименој прози Исидоре Секулић, у 4 епизоде (1971). Последња ТВ режија била му је драма „ТеслаМилоша Црњанског, у адаптацији Весне Језеркић (1993). Урадио је и једну епизоду „Оставштине за будућност“ о сликару Марију Маскарелију (1988). Режирао је ТВ драме Вељка Петровића, Бранимира Ћосића, Борислава Пекића, Данила Киша, Моме Капора, Љубомира Симовића, Милана Кундере, Андреја Хинга, Мирка Ковача, Синише Ковачевића и других савремених писаца.

За Телевизију Скопље режирао је драме: „Лудиот и калуѓерицата“ (1968) и „Нешто темно и тешко“ (1968).

Догодило се да је Славољуб Стефановић Раваси своју последњу позоришну режију имао у приштинском Народном позоришту 21. октобра 1994. године; режирао је „Покојника“ Бранислава Нушића. Након тога, био је ангажован у Телевизији Приштина на обуци младих редитеља.

Отац је музичарке, клавијатуристкиње београдске рок групе „Екатарина ВеликаМаргите Стефановић.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Редитељ | Сценариста |

Редитељ
 ▲

ТВ филм | ТВ серија | ТВ мини серија | ТВ кратки филм

1950 1960 1970 1980 1990 Укупно
ТВ филм 3 31 22 14 3 73
ТВ серија 0 22 0 10 0 32
ТВ мини серија 0 6 4 1 0 11
ТВ кратки филм 0 1 1 2 0 4
Укупно 3 60 27 27 3 120
ТВ филм
Назив
1959 Пукотина раја
1959 Кризантема
1959 Кирија

1960-te  ▲

1960 Два погледа кроз кључаоницу
1960 Аутобиографија
1961 Уочи одласка вечерњег воза
1961 Сребрна леди
1961 Јерма
1961 Џунгла
1962 Пробисвет, велика режија и дете
1962 Прегршт среће
1962 На сплаву
1963 Ципелице од крокодилске коже
1963 20000 за трошак
1964 Бело у белом
1964 Пет вечери
1964 Изгубљени рај
1964 Сто за четворо
1964 Хм
1965 Ана харом апја
1965 Реци да сам лажов
1965 Девојка са три оца
1965 Американка
1966 Туга
1966 Премијера
1967 Наша напаст домаћа
1967 Еуридика
1968 Власници кључева
1968 Силе
1968 Сезона пољубаца
1968 Нешто темно и тешко
1968 Лудиот и калугерицата
1968 Бурлеска о Грку
1969 Сувишни

1970-te  ▲

1970 Протекција
1971 Земјаци
1971 Спомен плоча
1972 Перо унд Јово
1972 Лица
1973 Став’те памет на комедију
1973 Самоћа
1973 Госпођа Дели има љубавника
1973 Београд или трамвај а на предња врата
1974 Коперник
1974 Брак, свеска друга
1975 Соба са пет зидова
1975 Синови
1975 Крај недеље
1976 Коштана
1976 Деца расту ноћу
1977 Живот тече даље
1977 Кућна терапија
1977 Како упокојити вампира
1978 Шпански захтев
1978 Код Камиле
1979 Тренуци слабости

1980-te  ▲

1980 Београдска разгледница 1920
1981 Развод брака
1981 На рубу памети
1981 Имамо наступ
1982 Лед
1982 Јагне на разен
1983 Хасанагиница
1984 Убица
1984 Последња авантура
1984 Дивља патка
1985 Џек пот
1986 Пети чин
1986 Климент Охридски
1987 Место сусрета Београд

1990-te  ▲

1991 Вера Хофманова
1992 Повратак Вука Алимпића
1993 Тесла
ТВ серија
Од До Назив Улога

1980-te ▲

1984 1984 Откос /
ТВ кратки филм
Назив
1968 Ноћ и магла

1970-te  ▲

1971 Домовина у песмама

1980-te  ▲

1981 Слике и прилике
1988 Норвешки шал
Сценариста
 ▲

ТВ филм

ТВ филм
Назив
1959 Кирија

1960-te  ▲

1967 Еуридика

1970-te  ▲

1973 Госпођа Дели има љубавника
1976 Коштана

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Петар Волк: Позоришни живот у Србији 1944/1986, Београд, 1990.
  • Петар Волк: Између краја и почетка (Позоришни живот у Србији од 1986. до 2005. године), Музеј позоришне уметности Србије Београд, 2006.
  • Ћемаиљ Сокољи: Покрајинско народно позориште у Приштини, рукопис,

Спољашње везе[уреди | уреди извор]