Славски колач

| Овај чланак је део серије о српској култури |
| Српска култура |
|---|
Славски колач је традиционални српски округли колач (односно врста хлеба). Прави се приликом обележавања крсне славе, једног од најважнијих културних идентитета православних Срба. Обичај је да домаћица испече колач који затим свештеник освешта, залије црвеним вином и ломи сваком присутном члану породице по комад пре ручка. Славски колач нема неку посебну врсту припреме теста, већ је битнија декорација колача који је украшен разним верским симболима који представљају симбол вере и живота. Сам славски колач представља хлеб благослова, жртве и заједништва. Увек је округлог облика јер круг означава трајање, пуноћу и цикличност живота.[1][2]
Симболика и верско значење
[уреди | уреди извор]Славски колач је симбол тела Исуса Христа, а вино којим се колач прелива представља његову крв.[3]
Верски симболи на украсима
[уреди | уреди извор]Декорација колача, која се прави од теста, битнија је од саме припреме теста и украшена је разним верским симболима који представљају симбол вере и живота.
- Печат: Зато се на средини колача, као и на четири места по ободу, ставља печат са словима ИС ХС НИ КА (ћирилицом) што је грчка скраћеница од „Исус Христос побеђује“.[3]
- Остали украси: Остали украси који се праве од теста носе одређена значења:[4]
- Гроздови – симболизују обиље и плодност.
- Птице – симболизују мир и радост.
- Плетенице – симболизују везу и јединство.
- Клас пшенице – симбол плодности и изобиља хране.
- Облик: Увек је округлог облика јер круг означава трајање, пуноћу и цикличност живота.[1]
Историја и значај
[уреди | уреди извор]Славски колач има посебну симболику и дугу историју која је заступљена вековима уназад, чак до паганских ритуала и обреда, да би се касније обичаји везани за славски колач прилагодили хришћанским обичајима. Иако су се обичаји везани за славски колач променили облик колача је остао исти. У време пре хришћанства колач се није украшавао, а правио се округао и имао је симболику сунца.[5]
Слава, централни догађај који прати израду славског колача је стављена на УНЕСКО листу нематеријалног културног наслеђа Србије.[6]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Славски колач у цркви Св. Јована Шангајског на Церу
-
Славски колач у цркви Св. Јована Крститеља у Накучанима
-
Ломљење колача у цркви Свете Тројице у Лојаницама
-
„Печат” (шаралица) од липовог дрвета из XIX века. У народу познат и као „поскурник” служио је за шарање славског колача и за култне хлебове. Део је збирке предмета уз обичаје (култни предмети) Народног музеја у Лесковцу.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Симболика славског колача”.
- ^ „Крсна Слава”. Српска православна црква - Епархија Аустријско- Швајцарска (на језику: српски). Приступљено 2026-01-28.
- ^ а б „Симболика славског колача”.
- ^ „Славски колач”.
- ^ „Симболика славског колача”.
- ^ „Слава”.