Слаковце
Слаковце | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
Управни округ | Косовскомитровачки |
Општина | Вучитрн |
Становништво | |
— 2011. | 263[1] |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 49′ 38″ С; 20° 55′ 51″ И / 42.827197222222225° С; 20.93092777777778° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 819 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 42000 |
Позивни број | +383 (0)28 |
Регистарска ознака | 02 |
Слаковце (алб. Sllakoc) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Село је након 1999. познато и како Грикеза (алб. Grykëzë). Према попису становништва из 2011. године, село је имало 263 становника, већину становништва чинили су Албанци.
Географија
[уреди | уреди извор]Слаковце је планинско село збијеног типа, са листопадном шумом, ливадама и пашњацима те погодује сточарству, оранице у равници са плодном луконом на којој успевају све житарице, поврће и воће. Село је смеештено на падинама огранака Копаоника, на Слаковачкој реци, око 18 км североисточно од Вучитрна.
Историја
[уреди | уреди извор]У 18. веку село су обновили Срби Дробњаци, који су затекли у рушевинама цркву св. Арханђела Стефана, са старим српским гробљем око цркве, које нису обнављали. Своје ново гробље су основали у подножју Орловог брега, на западној страни села. Атанасије Урошевић у књизи "Косово насеобине и порекло", на страни 93, наводи како му је 1935. године испричао један седамдесетогодишњак да су за последњих деценија турске владавине Албанци убили у овом селу 17 људи, колико је он памтио, затим 1919. качаци су напали село и убили 5 људи, а у Другом светском рату 4 човека..[2] Подносећи ове жртве и љачку, Слаковчани се нису раселили. Сепаратистичка власт у СФРЈ успела је да их расели. Поред штета и насртаја, укинули су им школу у селу 1958. Ђаци су морали да иду у суседно село Цецелију, док и ову школу нису укинули 1963. године. Ђаци настављају да иду у Самодрежу, удаљену од Слаковца 4 км. Године 1965. укидају основну школу и у Самодрежи на српском језику. Овим ђацима је једино било преостало да иду у Ново Село Мађунско, које је удаљено 15 км, што је било немогуће.
По овом оствареном сепаратистичком сценарију, Слаковчани су 1965. и 1966. сви до једног исељавају, продајући своја имања Албанцима пошто-зашто. После њиховог исељавања, Албанци су порушили надгробне споменику у њиховом гробљу, а неки су споменике уградили у зграде место камена.
Порекло становништва по родовима
[уреди | уреди извор]- Дробњаци (18 кућа, Ђурђевдан). Старином су из Дробњака, доцније живели у Пресекама (Ст. Колашин), одакле су се доселили у 18. веку. Појасеви у 1935. уназад: Милош (70 година), Миладин, Жива, Радисав, Стојан, Стеван. Доселио се неко пре Стевана, само отац, деда или ко други, не знају.
Учесници ослободилачких ратова 1912—18
[уреди | уреди извор]- Живић Блажо, погинуо у Колубарској бици
- Живић Миломир, Колубарска битка
- Костић Милорад, Колубарска битка
- Трифуновић Милан, акт. капетан, Колубарска биткау
- Трифуновић Димитрије, Солунски фронт
- Трифуновић Тодосије, одбрана Београда
- Раденковић Милун, Церска битка
- Раденковић Филип, погинуо у одбрана Београда
- Живић Сибин, погинуо у Колубарској бици
У логорима и заробљеништву 1941—45
[уреди | уреди извор]- Спасић Данило, Немачка
Учесници Другог светског рата (1941—47)
[уреди | уреди извор]- Живић Бранко
- Живић Ђорђе
- Живић Љубомир
- Живић Милан
- Перић Богдан
- Перић Јеротије
- Трифуновић Радомир
- Трифуновић Светислав[4]
Жртве Другог светског рата
[уреди | уреди извор]- Перић Лепосава, са супругом 1942. у кући, од балиста
- Перић Манојло, са супругом 1942. у кући, од балиста
- Перић Сава, у воденици 1919. од качака
- Спасић Милоје, 1941. као војник у Вараждину од усташа
- Спасић Светислава, 1919. у својој кући, од качака
- Спасић Цветко, 1944. на њихи од балиста
- Костић Алимпије, 1912. на њиви од балиста
- Раденковић Вукоје, 1944. на њиви од балиста
- Раденковић Цако, 1912. у селу, од качака
- Трифуновић Младен, 1919. у кући, од качака
Одсељени 1941—93
[уреди | уреди извор]- Димитријевић Сава 1966, са 6 члана., централна Србија, Ресник,Београд
- Живић Бранко 1966, са 2 члана., Србија
- Живић Ђорђе 1966, са 11 члана., Грачаница
- Живић Живојин 1966, са 5 члана, Обилић
- Живић Љубомир 1966, са 7 члана., Гојбуља
- Живић Милан 1966, са 4 члана., Дрваре
- Живић Миодраг 1966, са 7 члана., Обилић
- Перић Богдан 1952, са 2 члана., Краљево
- Перић Владимир 1966, са 5 члана., Косово Поље
- Перић Илија 1966, са 7 члана., Куршумлија
- Перић Јеротије 1966, са 7 члана., Дрваре, Трстеник
- Перић Љумобир 1964, са 2 члана., Вучитрн
- Костић Секула 1962, са 12 члана., Прилужје
- Раденковић Вукоје 1960, са 3 члана., Чачак
- Раденковић Мијо 1960, са 5 члана., Вучитрн
- Раденковић Милодарка 1960, са 2 члана., Вучитрн
- Спасић Данило 1966, са 6 члана., Дрваре, Крагујевац
- Спасић Стана 1965, са 3 члана., Косово Поље
- Спасић Ранко 1966, са 5 члана., Прилужје
- Трифуновић Радомир 1960, са 7 члана., Вучитрн
- Трифуновић Светислав 1960, са 8 члана., Вучитрн
- Живић Мирослав 1966, са 8 члана., Краљево
Свега 22 домаћинстава са 124 чланова. Сада у овом селу живе само Албанци.
Демографија
[уреди | уреди извор]Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Становништво | 122 | 124 | 119 | 188 | 196 | 218 | 263 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
- ^ Урошевић 1965, стр. 34. sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFУрошевић1965 (help)
- ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело. COBISS.SR 155363340
- ^ Евиденција СУБНОР-а Вучитрна
Литература
[уреди | уреди извор]- Урошевић, Атанасије (1965). Косово, насеља и порекло становништва. Београд: САНУ. стр. 34—35.