Слатина (Вучитрн)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Слатина
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Вучитрн
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 491[1]
Географске карактеристике
Координате 42°51′11″ СГШ; 20°58′10″ ИГД / 42.8531° СГШ; 20.9694° ИГД / 42.8531; 20.9694Координате: 42°51′11″ СГШ; 20°58′10″ ИГД / 42.8531° СГШ; 20.9694° ИГД / 42.8531; 20.9694
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 606 м
Слатина на мапи Србије
Слатина
Слатина
Остали подаци
Поштански број 42000
Позивни број +383 (0)28
Регистарска ознака 02

Слатина (алб. Sllatinë) насеље је у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Након 1999. године село је познато и као Ђелбишт (алб. Gjelbisht).[2] Село Слатина налази се на 2 km северно од Вучитрна. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 491 становника, већину становништва чинили су Албанци.[a] Последњи Срби из Слатине иселили су се 18. марта 2004. године. А већина Срба тачније 46 Срба у Слатини евакуисано је ноћ раније 17. марта.[3] Назив је село добило по предању по заслањеном земљушту на коме је настала.

Електрично осветљење Слатина добија 1956. године, а водом се снавдеба из бунара и др. Село Слатина је тек 2018. године добила асфалтни пут. Асфалтирање пута у Слатини почело је почетком 2018. године, а завршено је 30. априла 2018.[4]

Географија[уреди]

Село је у равници, са мањим узвишењима, збијеног је типа, оранице са смоницом и растреситом земљом, на којима успевају све житарице и и воће. Село има своју заједничку листопадну шуму, те је тимо погодно за сточарство. У селу постоји извор киселе воде, али је запуштен. Један део села је повезан са системом за наводњавање. Смештено је у подножју огранака Копаоника, удаљено око 2 km северооисточно од Вучитрна.[5]

Слатина се дели на четри махале:
1. Горњу или Арнаутску
2. Крлигатску
3. Доњу
4. Кулаџијску махалу.

Куће у махалама су збијене сем неколико усамљених колонистичких кућа изван Кулаџијске махале. Удаљења између махала су 200-500 м.[6]

Историја[уреди]

Први пут се помиње се у турском попису области Бранковића 1455, са 18 српских кућа, међу којима је и кућа попа Богдана. У Девичком поменику су од 1763. до 1777. у више наврата Срби дародавци манастира из овог села.[7] Не зна се да ли је живот овог села прекидан, јер има доказа да су данашњи Срби у овом селу од почетка 18. века. Међутим, постоје индиције да су Срби увек живели у овом селу, јер новодосељени Срби део села увек зову „Микића ливаде”, а по сазнању у задњих 150 до 200 година није било становника по презимену Микић. Нема трагова да је некада постојала црква и гробље у овом селу, како то Атанасије Урошевић тврди, већ су Срби увек користили цркву и гробље у суседном селу Бањској, удаљеној око 2 км, што су и чинили до 2004. године.[6] Од 1922 до 1926. у ово село стигло је 6 кућа колониста који су од стране државе добили утринску земљу. Међу овим насељеницима био је један од лидера Комунистичке партије Југославије - Петко Милетић са два брата. Старица Петрана Перовић за живота изразила је жељу да буде после смрти сахрањена у својој ливади у селу. Њезина родбина је овај аманет прихватила и сахранила је по њеној жељи и подигла скроман споменик који је од стране новог власника Албанца уништен.[5]

Мартовски погром 2004.[уреди]

Последњи Срби протерани су из Слатине за време мартовског погрома 2004. године, када је Слатину напустило око 50 Срба. Из Вучитрна се насиље пренело на село Слатина, где је спаљено 15 српских кућа, од којих су 8 биле напуштене.[8] Тако су у Слатини, које је пре 1999. имала 130 српских кућа, остала само њихова згаришта. Неколико Срба је претучено, двоје од њих су тешко повређени и пребачени у болницу у Косовској Митровици. Евакуација је извршена у последњем тренутку.[9] Општина Вучитрн и разне иностране организације су изградили куће за расељене Србе у Слатини. А 2010. године у Слатини је изграђено још 15 кућа за расељене Србе и поред кућа, општина Вучитрн је планирала да исплати 2.000 евра Србима који би се вратили у Слатини. Али Срби из Слатине протерани у периоду од 19992004. године нису желели да се врате. За Српске избеглице из Слатине тренутно се граде куће у насељу Сунчана долина, код Малог Звечана, у општини Звечан.[10]

Порекло становништва по родовима[уреди]

Порекло садашњег и некадашњег становништва. Сви српски и један албански род су се иселили из Слатине 1999. и 2004. године. Подаци о броју кућа су из 1935. године, сем неких где се број кућа повећао након Другог светског рата. Неколико албанских родова су се доселили после Другог светског рата на имања добијана од државе:[11][12][b]

Српски родови

  • Топличани (Јаначковићи) (4 куће., Свети Никола). Досељени су у Слатину и Гојбуљу око 1820. године из Топлице, из села Сибнице још кад су Албанци насељавали Топлицу“.
  • Зоговићи (Кулаџић) (2 куће., Ђурђевдан). Досељен из долине Ибра ниже Звечана после Топличана.
  • Митићи (2 куће., Ђурђиц) из Бугарића (под Звечаном, сада Србовац) кад и Зоговићи.
  • Апостоловићи (2 кућe., Ђурђевдан) досељени су из Зупча у Ибарском Колашину. Старином из села Читлук (Зубин Поток) од Клицановић-а, одакле су отишли у Зупче.[13]
  • Чубрци (11 кућа., Аранђеловдан). Из своје старине Мораче иселили се прво у Метохију(пећку нахију), потом одатле у Крлигате (Стари Колашин), одакле су се у Слатину преселили „на 12 година пре узимања Топлице“. Тад су (1865) затекли у селу 3-4 куће Срба (Топличане, Зоговиће, Митиће) и исто толико Арбанаса.[14]Секула Добричанин у књизи о Доњој Морачи пише: "Једна група Морачана живјела је у Крлигатама код Колашина митровичког. Ту се доселио као родоначелник Мојсило Чубрк."[15]Мојсило се у скумио са Рашковићима из села Дријена (који су пореклом из племена Морача), где је Мојсило живео неко време, након чега Мојсило је добио земљу у Крлигате у Дреници где се и преселио. Чубрци су у Крлигате, у Дреници живели све до 1865. године када су се иселили у Слатини. Радослав Љ. Павловић у књизи - Сеоба Срба и Арбанаса у ратовима 1876 и 1877-1878 године [16]пише: Пардуси, арбанашки мухаџири у косовском селу Весковцу и селу Горњој Пакаштици(Пардусу) у Лабу, из Пардуса у Копаонику, своје се са православним Катићима(Аранђеловдан), који су се 1878 год. иселили из Пардуса у село Гргуре у Горњој Топлици. Сродници Пардуса и Катића су Крлигаћани(Ђорђевићи и Тодоровићи 10к, Аранђеловдан) у косовском селу Слатини (махали Крлигаћана), досељених из села Крлигата у Дреницу, даљим пореклом од Дакића из Ругове, а најдаљом старином из Мораче у Црној Гори. Од Чубрка су: Ђорђевићи, Јанићијевићи, Настићи и Тодоровићи. Имају рођаке Јовиће у селу Свињаре код Косовске Митровице. По њима се зове једна махала (Крлигатска махала).
  • Шетоњићи (Костићи)(3 куће, Света Петка). Доселили се из села Матица (иза Звечана) после Чубрка.

Албански родови

Колонисти

  • Петровићи (1 кућа.), – Томашевићи (3 куће.) и – Милетићи (1 кућа.).[c] Досељени 1924. године из Црне Горе.
  • Бига (2 куће.), досељен 1926. из Лике.

Учесници ослободилачких ратова 1912—1918[уреди]

На списку се не налазе Албанци и Срби који су учествовали на страни Османског царства и централних сила.[5]

Учесници Другог светског рата (1941—47)[уреди]

  • Ђорђевић Драгутин
  • Ђорђевић Живко
  • Ђорђевић Лазар
  • Ђорђевић Милорад
  • Ђорђевић Милутин
  • Ђорђевић Смиљко
  • Јаначковић Благоје
  • Јаначковић Драгослав
  • Јаначковић Драгољуб
  • Јаначковић Славујко
  • Јанићијевић Бранко
  • Јанићијевић Милоје
  • Јанићијевић Радуле
  • Јанићијевић Саво
  • Јанићијевић Светозар-Сазда
  • Костић Слободан
  • Костић Драгомир
  • Костић Милорад
  • Кујовић Милинко
  • Кујовић Милорад
  • Милетић Божо
  • Милетић Спасоје
  • Настић Живко
  • Савић Божидар
  • Савић Борисав
  • Тодоровић Велибор
  • Тодоровић Радојко
  • Томашевић Драгиша
  • Томашевић Петар
  • Томашевић Радисав
  • Милетић Бојана[19]

Погинули у другом светском рату (1941—47)[уреди]

У логорима и заробљеништву 1941—45[уреди]

Жртве Другог светског рата[уреди]

Одсељени 1941—93[уреди]

Из Слатине се у периоду од 1941. до 1988. године иселило 46 српских домаћинстава са 127 чланова. Године 1997. у овом селу живело је 36 српских домаћинстава са 154 члана, од тога 9 старачких са 16 чланова и преко 250 Албанаца.[5]

Демографија[уреди]

После ослобођења од Турака село је имало 195 житеља (1914). Фамилије и број њихових домаћинстава после Другог светског рата: Чубрци 28 д., Кујовићи 5 д., Костићи 3 д., Перовићи 3 д., Томашевићи 3 д., Јанаћковићи 2 д., Савићи 2 д. - Било је 43 домаћинстава која су се иселили из Слатине[5]

Историјска популација: Слатина (Вучитрн)
Година19141948195319611971198119912011
Становништво195142250284341409411491
Еволуција становништва

Становништво[уреди]

Према попису из 1961. и 1971. године место је било већински насељено Србима и Црнoгорцима, док је 1981. године већинско становништво било албанско. Број Срба је пао у Слатини 1980-их кад су се Срби исељавали из Слатине због албанског терора.[18] Након рата 1999. године и погрома 2004. године сви Срби и Црногорци су напустили Слатину. Албанци су масовно почели да се досељавају у Слатину након протеривања Срба после рата.

Етнички састав према попису из 1961.[20]
Срби
  
219 77,11 %
Албанци
  
44 15,49 %
Црногорци
  
21 7,39 %
Укупно: 284
Етнички састав према попису из 1971.[21]
Срби
  
215 63,05 %
Албанци
  
110 32,26 %
Црногорци
  
14 4,11 %
Укупно: 341
Етнички састав према попису из 1981.[22]
Албанци
  
211 51,59 %
Срби
  
186 45,48 %
Црногорци
  
11 2,69 %
остали
  
1 0,24 %
Укупно: 409
Етнички састав према попису из 2011.[23]
Албанци
  
491 100 %
Укупно: 491

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
  2. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
  3. ^ Милетићи су из племена Дробњак
  4. ^ Милетић Божо је брат Петка Милетића, лидера КПЈ.

Референце[уреди]

  1. ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. ^ „Кфор за силу, а не за цвеће”. novosti.rs. Приступљено 11. 10. 2018. 
  3. ^ „Iseljeni poslednji Srbi iz Slatine”. b92.net. 2004. Приступљено 16. 06. 2018. 
  4. ^ „Përfundoi asfaltimi i rrugës Vushtrri-Sllatinë”. vushtrriaonline.net. 30. 4. 2018. Приступљено 5. 8. 2018.  (на језику: албански)
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Анђелић (1997), стр. 223-234.
  6. 6,0 6,1 Урошевић (1965), стр. 292.
  7. ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  8. ^ Фонд (2004), стр. 42.
  9. ^ Глас Јавности & 24. 3. 2004.
  10. ^ „Dështojnë projektet për kthimin e serbëve në Vushtrri, humbin mbi dy milionë euro”. telegrafi.com. 25. 11. 2017. Приступљено 5. 8. 2018.  (на језику: албански)
  11. ^ Uloga „OVK“ u etničkom čišćenju Kosova
  12. ^ Подаци „Насеља и порекло становништва“ (др. А. Урошевић: Косово)
  13. ^ САНУ, Српски етнографски зборник, књига, LXVII, Д-р Милосав Лутовац, ИБАРСКИ КОЛАШИН, антропогеографска испитивања, Београд, 1954.
  14. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Научно делоlocation=Београд. стр. 292.  (COBISS.SR 135931911)
  15. ^ Добричанин, Секула (1984). Доња Морача:живот и обичаји народни по традицији. Црногорска академија наука и умјетности, (Београд:Просвета)location=Београд. стр. 47.  {{COBISS|ID=37253383}
  16. ^ Љ. Павловић, Радослав (1957). Сеоба Срба и Арбанаса у ратовима 1876 и 1877-1878 године. Графичко предузеће Академијаlocation=Београд. стр. 85.  (COBISS.SR 135931911)
  17. ^ Урошевић (1965), стр. 309.
  18. 18,0 18,1 „Stradanja Srba na Kosovu i Metohiji od 1941. do 1990. godine”. rastko.rs. Приступљено 5. 8. 2018.  (на језику: српски)
  19. ^ Евиденција СУБНОР-а Вучитрна
  20. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  21. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  22. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  23. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)

Литература[уреди]