Слатина (Подравска)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте страницу Слатина.
Слатина
Zeljeznicka postaja u Slatini.JPG
Железничка станица у Слатини
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Вировитичко-подравска
Становништво
Становништво (2011) 10.208
Агломерација (2011) 13.686
Географске карактеристике
Координате 45°42′07″N 17°42′04″E / 45.701931960046565, 17.701144046188414
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина 156 km²
Слатина на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Слатина
Слатина на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Иван Рошташ
Поштански код 33520

Слатина (раније Подравска Слатина) је град у Хрватској у Вировитичко-подравској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.[1]

Становништво[уреди]

Град Слатина[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 14.819 15.844 14.638 13.475 12.598 12.509 11.805 11.929 10.290 10.201 9.188 8.372 6.548 6.625 5.464
  • напомене:

Настао из старе општине Подравска Слатина. До 1991. исказиван под именом Подравска Слатина. У 1981. део података садржан је у општини Сопје.

Слатина (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 10.920 11.416 9.923 8.066 6.318 5.735 5.006 5.100 3.861 3.785 3.180 2.828 2.236 2.070 1.451
  • напомене:

До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља Слатински Липовац. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. садржи део података за насеље Мединци.

Историја[уреди]

Други свјетски рат[уреди]

У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за покрштавање одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.[2]

У Подравској Слатини априла 1941. године ухапшен је велики број угледних грађана, њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др. Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.[3][непоуздан извор?]

У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Биковици, Подравској Слатини.[4]

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Подравска Слатина је имало 11.416 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
6,046 52,96%
Срби
  
4,270 37,40%
Југословени
  
584 5,11%
Муслимани
  
34 0,29%
Црногорци
  
33 0,28%
Албанци
  
25 0,21%
Мађари
  
21 0,18%
Словенци
  
20 0,17%
Македонци
  
13 0,11%
Украјинци
  
7 0,06%
Русини
  
6 0,05%
Немци
  
5 0,04%
Словаци
  
3 0,02%
Чеси
  
3 0,02%
Бугари
  
1 0,00%
Грци
  
1 0,00%
Руси
  
1 0,00%
остали
  
6 0,05%
неопредељени
  
245 2,14%
регион. опр.
  
17 0,14%
непознато
  
75 0,65%
укупно: 11.416

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 9. 4. 2014. 
  2. Страњаковић (1991), стр. 303.
  3. Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Сатине, у Београду 6. јула 1942. (К)
  4. Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године

Извор[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]