Слатина (Подравска)
| Слатина | |
|---|---|
 Железничка станица у Слатини | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Вировитичко-подравска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. |  10.208 |
| Агломерација (2011.) | 13.686 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 42′ 07″ С; 17° 42′ 03″ И / 45.702062° С; 17.700935° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 156 km2 |
  Слатина Слатина на мапи Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Денис Острошић |
| Поштански број | 33520 Слатина |
| Позивни број | +385 33 |
| Регистарска ознака | SL |
| Веб-сајт | |
| www.slatina.hr | |
Слатина (раније Подравска Слатина) је град у северној Славонији, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 13.686 становника, а у самом насељу је живело 10.208 становника.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Овде је била битка код Слатине 1562. године.
Почетком 20. века Слатина је православна парохија са филијалама, околним селима: Бакићи, Козице, Липовац и Лукавац. У месту је политичка општина, црквена општина, котарски и други органи, пошта и брзојав, православна црква и комунална школа. У Слатини живи 1431 Србин православац (27%) са 307 домова (29%). Црквене матице су заведене 1777. године, парохија је треће класе, има парохијски дом. Православна црква посвећена Св. апостолима Петру и Павлу грађена је 1750. године. Темпло је осликао 1785. године иконописац Јован Грабован. Председник црквене општине 1905. године је Симеон Кокановић а парох већ седам година поп Василије Свилар, рођен у Пећанима 1869. године. У месној комуналној школи предаје учитељ Лазар Савић, а 50 ђака иде у реддовну наставу а 26 у празничну школу.[2]
Године 1935. трговиште Слатина је променила званично назив у Подравска Слатина.[3]
Други светски рат[уреди | уреди извор]
Срески начелник у Подравској Слатини Флоријан Косица, на зборовима је јавно изјављивао да су Срби „ван закона“.
У Подравској Слатини виђенији су Срби затварани и у затвору батинама присиљавани да се покатоличе. Они који су поднели молбу за покатоличавање одмах су пуштани на слободу, док они који су били на слободи, а нису поднели молбе за католичење одвођени у затворе, тучени и присиљавани да то учине. Тако су поступали и у селима овога среза.[4]
У Подравској Слатини априла 1941. године ухапшен је велики број угледних грађана, њих око 40, међу којима Милан Новаковић, трговац, др. Прерадовић, јавни бележник, Ђорђе Селаковић, адвокат Марко Дробац, надлугар Глиша Зечић, трговац и др.[5][непоуздан извор?]
У срезу Подравска Слатина порушене су православне цркве у Мединцима, Воћину, Лисичанима, Сухој Млаки, Добровићу, Новој Буковици, Подравској Слатини.[6]
Становништво[уреди | уреди извор]
Град Слатина[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[уреди | уреди извор]
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 14.819 | 15.844 | 14.638 | 13.475 | 12.598 | 12.509 | 11.805 | 11.929 | 10.290 | 10.201 | 9.188 | 8.372 | 6.548 | 6.625 | 5.464 |
- напомене:
Настао из старе општине Подравска Слатина. До 1991. исказиван под именом Подравска Слатина. У 1981. део података садржан је у општини Сопје.
Слатина (насељено место)[уреди | уреди извор]
Број становника по пописима[уреди | уреди извор]
| година пописа | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 10.920 | 11.416 | 9.923 | 8.066 | 6.318 | 5.735 | 5.006 | 5.100 | 3.861 | 3.785 | 3.180 | 2.828 | 2.236 | 2.070 | 1.451 |
- напомене:
До 1910. исказивано под именом Слатина. Од 1921. до 1991. исказивано под именом Подравска Слатина. У 1981. повећано припајањем насеља Слатински Липовац. За то бивше насеље садржи податке од 1857. У 1948. години садржи део података за насеље Мединци.
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Подравска Слатина је имало 11.416 становника, следећег националног састава:
Галерија[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 09. 04. 2014.
- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910.
- ^ "Просветни гласник", Београд 1935.
- ^ Страњаковић 1991, pp. 303.
- ^ Славка Пиштелић, општински чиновник из Подравске Слатине, у Београду 6. јула 1942. (К)
- ^ Милош Ивошевић из Греде, срез Подравска Слатина, Поповић 31.12.1941. године
Извор[уреди | уреди извор]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Литература[уреди | уреди извор]
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
