Слатински Дреновац
Слатински Дреновац | |
|---|---|
_-_panoramio.jpg) Слатински Дреновац, православна црква "Св. великомученик Георгије" | |
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Вировитичко-подравска |
| Општина | Чачинци |
| Област | Славонија |
| Становништво | |
| — 2011. |  50 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 33′ 02″ С; 17° 42′ 27″ И / 45.550493° С; 17.707534° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 171 m |
  Слатински Дреновац Слатински Дреновац на карти Хрватске | |
 Слатински Дреновац Слатински Дреновац на карти Вировитичко-подравске жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 33516 Слатински Дреновац |
| Позивни број | +385 33 |
Слатински Дреновац је насељено мјесто у саставу општине Чачинци, у Славонији, у Вировитичко-подравској жупанији, Република Хрватска. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше општине Ораховица.
Географија[уреди | уреди извор]
Слатински Дреновац се налази око 15 км југозападно од Чачинаца.
Историја[уреди | уреди извор]
Село се први пут спомиње 1292. године. 1719. године на узвишењу изнад села ораховачки црнорисци на рушевинама старе цркве подижу Српски Православни манастир посвећен Светом Георгију. У тој манастирској цркви је 1758. Василије Романович израдио иконостас који је спадао у ред најбољих достигнућа православне умјетности у Хрватској и Славонији. И данас се с улаза могу видјети прозори од келија у којима су некада спавали црнорисци. Поред цркве су и катакомбе у којима су кости црноризаца. У вријеме владавине Царице Марије Терезије између 1778. и 1782. манастир је одлуком власти укинут, а манастирска црква постаје парохијска.[1] Село је страдало у Другом свјетском рату, а нарочито црква коју су усташе срушиле 1942. године. Романовичев иконостас је изнешен из цркве, исјечен и спаљен.[2]
Срби су из села исељени у децембру 1991. године за вријеме опарације Хрватских снага "Оркан 91".
Јуна 2015. са рушевне сеоске цркве украдено је најстарије од укупно три звона, које је произведено 1765. у Грацу.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Половином 18. вијека Дреновац је имао 25 српских кућа, а 1991. у селу је око 300 мјештана, већином Срба. Данас их готово нема. [3] Слатински Дреновац је према попису из 2011. године имао 50 становника.[4]
| Националност[5] | 1991. |
| Срби | 257 |
| Хрвати | 25 |
| Југословени | 16 |
| остали и непознато | 9 |
| Укупно | 307 |
| Демографија[5] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1971. | 425 | |
| 1981. | 362 | |
| 1991. | 307 | |
| 2001. | 72 | |
| 2011. | 50 | |
Попис 1991.[уреди | уреди извор]
На попису становништва 1991. године, насељено место Слатински Дреновац је имало 307 становника, следећег националног састава:
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б Украдено звоно са православне цркве у Слатинском Дреновцу
- ^ Бокун, Драгана (2023). Српско коло, децембар, број 95., Жртава из Ораховице и села подно Папука скоро а се више нико и не сјети. Београд: Савез Срба из региона. стр. 14.
- ^ Бокун, Драгана (2023). Српско коло, децембар, број 95., Жртава из Ораховице и села подно Папука скоро а се више нико и не сјети. Београд: Савез Срба из региона. стр. 14.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 30. 4. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за села у Вировитичко-подравској жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
