Слезов скелар
| Слезов скелар | |
|---|---|
_02.jpg)
| |
| Одрасла јединка | |
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | C. alceae
|
| Биномно име | |
| Carcharodus alceae | |
| Синоними | |
| |
Слезов скелар[2] (лат. Carcharodus alceae) врста је лептира из породице скелара (лат. Hesperiidae).
Опис врсте[уреди | уреди извор]
Прилично неупадљив мали дневни лептир варијабилних боја. Распрострањен је у Србији и чешћи од сродних врста.[3] У зависности од географског подручја, има две или три генерације годишње, а адулти лете између априла и јуна и поново до септембра. Врста презимљава у стадијуму гусенице, и то као зрела гусеница која се на пролеће не храни поново. Из јајета грубе текстуре еклодирају гусенице које су до половине развојног пута нејасно смеђег интегумента, прекривеног ситним белим папилозним основама сета. Карактеристичан је први торакални сегмент који носи сјајан и црн проторакални штит. Код зрелих гусеница, штит је још дефинисанији, а маркиран је и жутим пољима и чини први торакални сегмент ужим од осталих. Гусеница најчешће одмара у положају удице, а храни се и скрива унутар замотуљка који формира савијењем обода листа биљке хранитељке.[4]
Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]
Насељава све травнате површине, најчешће влажне ливаде. Нема га у северној Европи, а понегде ни у централној.
Биљке хранитељке[уреди | уреди извор]
Биљке хранитељке су му слезови (Malva spp.), првенствено црни слез (Malva sylvestris).
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Carcharodus, funet.fi
- ^ „Српски називи дневних лептира (Lepidoptera: Hesperioidea i Papilionoidea)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 26. 06. 2013. г. Приступљено 28. 04. 2018.
- ^ Поповић, Милош; Ђурић, Милан (2011). Дневни лептири Србије приручник. ХабиПрот.
- ^ Zhang, Jing; Brockmann, Ernst; Cong, Qian; Shen, Jinhui; Grishin, Nick V. (2020-03-05). „A genomic perspective on the taxonomy of the subtribe Carcharodina (Lepidoptera: Hesperiidae: Carcharodini)”. Zootaxa. 4748 (1): 182—194. ISSN 1175-5334. doi:10.11646/zootaxa.4748.1.10. Архивирано из оригинала 13. 11. 2020. г. Приступљено 17. 12. 2020.
Литература[уреди | уреди извор]
- Tolman,T.; Lewington, R.(2008), Collins butterfly guide
