Слободан Ђурић
| Слободан Ђурић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Бобиша |
| Датум рођења | 7. јул 1944. |
| Место рођења | Бајина Башта, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 22. децембар 1976. (32 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, СФР Југославија |
| Занимање | Филмски и позоришни глумац |
| Веза до IMDb-а | |
Слободан Ђурић (Бајина Башта, 7. јул 1944 — Београд, 22. децембар 1976) био је српски глумац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Ђурић је рођен 7. јула 1944. године у Бајиној Башти. Отац Благоје био је свештеник и професор родом из Хан Пијеска, из Врела, одакле су избјегли током Другог свјетског рата. Слободан је кратко радио у Југословенском драмском позоришту и живио у Београду. Спадао је у ред изузетно талентованих глумаца. Остаће упамћен по главној улози у комедији „Извињавамо се, много се извињавамо“. Погинуо је у 32. години у саобраћајној незгоди 22. децембра 1976. године у Београду. Иза себе је оставио супругу Богданку (Антоновић) Ђурић и ћерку Невену.[1]
Остао је запамћен као рођени комичар, глумац чији је смисао за хумор и прилаз таквој тематици до данас непревазиђен.
Улоге
[уреди | уреди извор]
| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1966. | Време љубави | Станар (Данкина љубав) |
| 1967. | Деца војводе Шмита | Слободан |
| 1967. | Боксери иду у рај | Харим |
| 1971. | Сократова одбрана и смрт | Кебет |
| 1971. | Овчар | Шумар |
| 1972. | Злочин и казна | Кох |
| 1972. | Буба у уху | Рагби |
| 1972. | Како | млади Саша |
| 1973. | Једанаеста најтежа година | |
| 1973. | Јунак мог детињства (ТВ мини серија) | |
| 1973. | Бећарски дивани | |
| 1974. | Мистер Долар | Жан/Јован Тодоровић |
| 1974. | Лажа и Паралажа | Алекса |
| 1974. | Наши очеви | |
| 1974. | Драга тетка | |
| 1974. | Јастук | |
| 1973−1974. | Позориште у кући 2 | Сава |
| 1975. | Синови | |
| 1975. | Трећи за преферанс | |
| 1975. | Љубичице | Потпуковник |
| 1975. | Позориште у кући 3 | Сава |
| 1975. | Живот је леп | Емил Јовановић |
| 1976. | Невидљиви човек | Инспектор Мргуд |
| 1975. | Павле Павловић | музички менаџер/Келнер |
| 1976. | Кога чекаш куме | |
| 1976. | Сјеверно од сунца | Младен |
| 1976. | Извињавамо се, много се извињавамо | Милић Барјактаревић |
| 1977. | Васа Железнова | Милан |
| 1977. | Више од игре | Костоломац |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Стругар, Вукица (18. 12. 2016). „Четири деценије од преране смрти Слободана Ђурића: Кратка слава за вечно сећање”. Новости. Архивирано из оригинала 4. 2. 2023. г.
Литература
[уреди | уреди извор]- Крсмановић, Јово; Сокановић, Саво; Косорић, Мирко (2011). Хан Пијесак : простор - вријеме - људи : монографија. Хан Пијесак: Миодраг и Миро Крсмановић. ISBN 978-86-914787-0-4. COBISS.SR 185143564
