Слободан Г. Марковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Г. Марковић
Лични подаци
Пуно имеСлободан Г. Марковић
Датум рођења(1972-12-16)16. децембар 1972.(51 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Универзитет у Кембриџу
Научни рад
ПољеИсторија
Антропологија
Психоанализа

Слободан Г. Марковић (Београд, 16. децембар 1972) јесте српски историчар, политички антрополог и универзитетски професор.

Биографија[уреди | уреди извор]

Основне академске студије историје је завршио на Филозофском факултету Универзитета у Београду (УБ) 1997. године. Три године доцније је магистрирао философију из историјских студија на Универзитету Кембриџ у Уједињеном Краљевству, а докторирао на Универзитету у Београду (2004).[1] Био је гостујући сарадник на Лондонској школи економије и политичких наука 2005, 2007. и 2010. Године 2004. је докторирао на Факултету политичких наука (УБ).

На Факултету политичких наука Универзитета у Београду почео је да ради као доцент од 2005, а од 2014. је у звању редовног професора за предмете „Политичка антропологија“, на основним студијама, и „Слика другог“ и "Политичка историја југоисочне Европе" на мастер студијама. Ради и у Институту за европске студије у Беораду од 2002. године. Од 2016. организује периодичне конференције о теми Психоанализа и култура.

Члан је Крунског савета.

Генерални је секретар Англо-српског друштва од оснивања 1998. Руководилац Центра за британске студије на Факултету политичких наука.

Ожењен је Гаљином Огњанов, редовном професорком на Економском факултету Универзитета у Београду.

Дела[уреди | уреди извор]

Одабрани радови[уреди | уреди извор]

  • Slobodan G. Markovich, British Perceptions of Serbia and the Balkans 1903-1906 (Paris: Dialogue, 2000).
  • Slobodan G. Markovich, Eric Becket Weaver, Vukasin Pavlovic (editors), Challenges to New Democracies in the Balkans, „Чигоја“, Београд 2004.
  • Слободан Г. Марковић (уредник), Европска унија и западни Балкан после великог проширења, Институт за европске студије, Београд 2005 / Slobodan G. Markovich (editor), European Union and the Western Balkans after the Big Enlargement, Belgrade 2005.
  • Slobodan G. Markovich, Eric Beckett Weaver and Vukasin Pavlovic (eds.), Problems of Identities in the Balkans, „Досије“, Београд 2004.
  • Слободан Г. Марковић, Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима, „Досије“ и Правни факултет Универзитета у Београду, Београд 2006.
  • Гроф Чедомиљ Мијатовић, Успомене балканског дипломате (превео и приредио Слободан Г. Марковић), Радио-телевизија Србије, Београд 2008.
  • Слободан Г. Марковић, Песимистичка антропологија Зигмунда Фројда, Досије, Београд 2014.
  • Жарко Требјешанин и С. Г. Марковић (ур.), Актуелност Фројдове мисли, Институт за европске студије и Информатика, 2016.
  • Г. Јовановић и С. Г. Марковић (ур.), Ψ и култура II, Факултет политичких наука и Институт за европске студије, Београд 2018.
  • Slobodan G. Markovich (ed.), British-Serbian Relations from the 18th to the 21st Centuries, FPS and Zepter Book World, Београд 2018.
  • Slobodan G. Markovich (ed.), Freemasonry in Southeast Europe from the 19th to the 21 Centuries, IES and Zepter Book World, Београд 2020.

Студије[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  1. ^ Марковић, Слободан Г. (2006). Гроф Чедомир Мијатовић: Викторијанац међу Србима. Београд: Правни факултет УБ, Досије. стр. 450.