Слободан Ковач
Слободан Ковач | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Слободан Ковач | ||
Датум рођења | 13. септембар 1967. | ||
Место рођења | Велико Градиште, СФР Југославија | ||
Држављанство | Србија | ||
Висина | 192 cm | ||
Информације о каријери | |||
Позиција | примач | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | ||
1982—1984 1984—1986 1986—1987 1988—1992 1992—1993 1993—1994 1994—1995 1995—1999 1999—2002 2002—2003 2003—2004 2004—2006 2006—2007 2007—2008 |
ВГСК Велико Градиште Колубара Лазаревац Студент Ваздухопловство Мостар Војводина Ђоја дел Коле Арис Солун Ђоја дел Коле Лубе Мачерата Таранто Ањоне Молфета Урмија Раднички Крагујевац Казма | ||
Тренерска каријера | |||
2008—2011 2011—2014 2014—2015 2015—2016 2016—2018 2017—2018 2018—2019 2019—2021 |
Раднички Крагујевац Сир Сејфти Перуђа Иран Сир Сејфти Перуђа Халкбанк Анкара Словенија Белогорје Белгород Србија | ||
Слободан Ковач (Велико Градиште, 13. септембар 1967) је бивши српски одбојкаш, а садашњи одбојкашки тренер. Био је селектор репрезентације Србије.
Каријера
[уреди | уреди извор]Играчка
[уреди | уреди извор]Каријеру је почео у екипи ВГСК из Великог Градишта, а потом је у Југославији играо још за Колубару из Лазаревца, Студент Ваздухопловство из Мостара и новосадску Војводину. Након тога следи инострана каријера коју је највећим делом провео у Италији где је играо за Ђоју дел Коле, Лубе Мачерату, Таранто, Ањоне и Молфету. Такође је играо у Грчкој за Арис из Солуна, затим у Ирану за Урмију, у Кувајту за Казму а пред крај каријере је одиграо и једну сезону за Раднички из Крагујевца.[1]
Ковач је са репрезентацијом Југославије освојио чак седам медаља: златну на Олимпијским играма 2000. у Сиднеју, бронзану на Олимпијским играма 1996. у Атланти, бронзану на Светском купу изазивача у Токију 1996, сребрну на Европском првенству 1997. у Ајндховену, бронзану на Европском првенству 1995. у Атини и сребрну на Медитеранским играма 1991. у Атини. Ковач је на четири континентална шампионата одиграо 28 утакмица, док је 16 наступа забележио на Олимпијским играма у Атланти и Сиднеју.[1]
Тренерска
[уреди | уреди извор]Током 2008. године је постављен за спортског директора Радничког из Крагујевца. Након само неколико месеци проведених на тој функцији, због слабих резултата екипе долази до смене првог тренера, Слободана Галешева па Ковач преузима екипу.[2] Ковач је са Радничким узео две титуле првака Србије. Исти успех (плус Куп трофеј) је поновио са Халкбанком у Турској.[3] Са Перуђом је био вицешампион и финалиста италијанског Купа,[4] а са руским Белогорјем је освојио Куп изазивача у сезони 2018/19.[5]
Ковач је у марту 2014. преузео репрезентацију Ирана.[6] Под његовим вођством Иран је дошао до 6. места на Светском првенству, што је њихов најбољи пласман у историји. Такође, стигли су до четвртог места у Светској лиги, те до златне медаље на Азијским играма, а све је то било 2014. године.[7]
У марту 2017. године је преузео репрезентацију Словеније.[8] Њих је водио током 2017. до 2018. године, такође са великим успехом. Под његовом командном палицом Словенија је дошла до четвртфинала Европског шампионата 2017. у Пољској и обезбедила пласман на Светско првенство 2018. године, што је било први пут у њиховој историји, а уз то окитили су се и титулом првака друге дивизије у Светској лиги.[7]
У августу 2019. је постављен на место селектора одбојкашке репрезентације Србије.[9] Већ на првом такмичењу као селектор Србије освојио је златну медаљу на Европском првенству 2019. победом у финалу против Словеније са 3:1.[10]
Играчки успеси
[уреди | уреди извор]Репрезентативни
[уреди | уреди извор]Тренерски успеси
[уреди | уреди извор]Репрезентативни
[уреди | уреди извор]- Иран
- Азијске игре: 2014.
- Србија
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Slobodan Kovač novi selektor odbojkaša Srbije!”. sport.blic.rs. 19. 8. 2019. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ „Kovač umesto Galeševa”. b92.net. 20. 12. 2008. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ „Slobodan Kovač: Logičan izbor”. danas.rs. 21. 8. 2019. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ „Слободан Ковач – човек звани успех”. rts.rs. 29. 9. 2019. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ „PRVI PUT U ISTORIJI Slobodan Kovač i Nemanja Petrić pobednici Kupa Izazivača sa Belogorjem”. sport.blic.rs. 28. 3. 2019. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ „Slobodan Kovač novi selektor Irana”. sport.blic.rs. 13. 3. 2014. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ а б „"PRINC OD PERSIJE" Ko je Slobodan Kovač, selektor koji je odbojkaše Srbije odveo u finale i zašto je FASCINANTAN?”. sport.blic.rs. 28. 9. 2019. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ „KOVAČ SELEKTOR SLOVENIJE”. sportskisavezbeograda.org.rs. 3. 3. 2017. Приступљено 9. 10. 2019.
- ^ b92. „Slobodan Kovač novi selektor Srbije!”. Приступљено 19. 8. 2019.
- ^ b92 (29. 9. 2019). „Srbija je šampion Evrope!”. Приступљено 29. 9. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Слободан Ковач на сајту Olympedia.org
- „Lega Volley - Scheda su Slobodan Kovač”.
- „Lega Volley - Scheda allenatore su Slobodan Kovač”. Архивирано из оригинала 28. 08. 2016. г. Приступљено 26. 08. 2016.
- Рођени 1967.
- Градиштанци
- Југословенски одбојкаши
- Српски одбојкаши
- Српски одбојкашки тренери
- Одбојкаши Војводине
- Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 1996.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1996.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1996.
- Одбојкаши на Летњим олимпијским играма 2000.
- Југословенски олимпијци на Летњим олимпијским играма 2000.
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 2000.
- Освајачи олимпијских медаља у одбојци
- Освајачи златних олимпијских медаља за СР Југославију/Србију и Црну Гору
- Освајачи бронзаних олимпијских медаља за СР Југославију/Србију и Црну Гору
- Олимпијски победници у одбојци
- Селектори одбојкашке репрезентације Србије