Слободан Новаковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Слободан Новаковић
Датум рођења (1939-04-14)14. април 1939.
Место рођења Београд
 Краљевина Југославија
Датум смрти 3. мај 2007.(2007-05-03) (68 год.)
Место смрти Београд
 Република Србија

Слободан Новаковић (Београд, 14. април 1939 — Београд, 3. мај 2007) био је српски драматург. Завршио је Академију за позориште, филм, радио и телевизију у класи Јосипа Кулунџића. Свестран, енергичан, духовит, харизматичан, интелектуално бескрајно радознао, прве важне професионалне кораке начинио је још 1967. године у ТВ Београд у којој је истрајао пуне три деценије. Био је и редитељ, сценариста, драматург и водитељ, уредник и директор. Брат Миодрага Новаковића.

Професионални рад[уреди]

Прво је био драматург популарних хумористичких серија: "Музиканти", "Грађани села Луга", "Камионџије", "Дипломци", "Љубав на сеоски начин", "Младићи и девојке"[1], касније и серије "Сиви дом". Почео је потом и да режира, углавном по сопственим сценаријима. Дебитовао је 1971. године режијом документарног ТВ филма "Дерби у Великом селу", а годину дана касније режирао је и свој први играни ТВ филм "Време коња". Оба филма освојила су награде на међународним фестивалима – за "Дерби у Великом селу" Новаковић је 1971. године био награђен за режију на Првом фестивалу спортског филма Блед, а за "Време коња" 1972. освојио је Гран при телевизијског фестивала у Минхену. Уследила је затим и режија популарне игране ТВ серије "Филип на коњу" (1974), награда "Златна харфа" на фестивалу у Даблину за музички ТВ филм "Родослов"[2] и још много признања и одличја.

Библиографија[уреди]

У време појаве "српског новог филма" Новаковић почиње да пише и драгоцене књиге:

  • Време отварања,
  • Филм као метафора,
  • Лудости,
  • Краљеви и поданици",
  • Како браћа Маркс читају браћу Грим,
  • Алиса у Вавилону,
  • Међу јавом и пародијом.

Објавио је и пет видео-касета "Слике и звуци Слободана Новаковића", избор из својих ТВ режија, у издању ПГП-а (1997).

Новаковићево име и стваралаштво везује се и за београдски Фест и Фестивал ауторског филма, за дугогодишњу сарадњу са "Јежом" у којем је објављивао сатире, за суђење на фудбалским утакмицама, а он је посебну љубав гајио и према Фудбалском клубу "Партизан", у чијој је управи био низ година.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]