Пређи на садржај

Слободан Новаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Новаковић
Мурал посвећен Новаковићу у Београду
Датум рођења(1939-04-14)14. април 1939.
Место рођењаБеоградКраљевина Југославија
Датум смрти3. мај 2007.(2007-05-03) (68 год.)
Место смртиБеоградСрбија

Слободан Новаковић (Београд, 14. април 1939 — Београд, 3. мај 2007) био је српски драматург, редитељ, сценариста, новинар, уредник и водитељ.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Брат је Миодрага Новаковића.

Завршио је Академију за позориште, филм, радио и телевизију у класи Јосипа Кулунџића. Почео је да ради 1967. године у ТВ Београд у којој је радио пуне три деценије.

Прво је био драматург популарних хумористичких серија: "Музиканти", "Грађани села Луга", "Камионџије", "Дипломци", "Љубав на сеоски начин", "Младићи и девојке"[1], касније и серије "Сиви дом". Почео је потом и да режира, углавном по сопственим сценаријима. Дебитовао је 1971. године режијом документарног ТВ филма "Дерби у Великом селу", а годину дана касније режирао је и свој први играни ТВ филм "Време коња". Оба филма освојила су награде на међународним фестивалима – за "Дерби у Великом селу"

Новаковић је 1971. године био награђен за режију на Првом фестивалу спортског филма Блед, а за "Време коња" 1972. освојио је Гран при телевизијског фестивала у Минхену. Уследила је затим и режија популарне игране ТВ серије "Филип на коњу" (1974), награда "Златна харфа" на фестивалу у Даблину за музички ТВ филм "Родослов"[2] и још много признања и одликовања.

Објавио је и пет видео-касета "Слике и звуци Слободана Новаковића", избор из својих ТВ режија, у издању ПГП-а (1997).

Новаковићево име и стваралаштво везује се и за београдски Фест и Фестивал ауторског филма, за дугогодишњу сарадњу са "Јежом" у којем је објављивао сатире, за суђење на фудбалским утакмицама, а он је посебну љубав гајио и према Фудбалском клубу "Партизан", у чијој је управи био низ година.

Његова изабрани текстови као и текстови других аутора о њему сабрани су у књизи Слободан Новаковић – Личност као метафора коју је приредио Новаковићев син Марко.[3]

  • Време отварања
  • Филм као метафора
  • Лудости
  • Краљеви и поданици
  • Како браћа Маркс читају браћу Грим
  • Алиса у Вавилону
  • Међу јавом и пародијом

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]