Слободан Тишма

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Тишма
Датум рођења(1946-05-14)14. мај 1946.(77 год.)
Место рођењаСтара Пазова
 ФНР Југославија

Слободан Тишма (Стара Пазова, 14. мај 1946) српски је књижевник и музичар. Оснивач је новоталасних бендова Луна и Ла страда. Добитник је НИН-ове награде за 2011. годину, за роман Бернардијева соба.

Биографија[уреди | уреди извор]

Слободан Тишма је почео да се бави музиком раних 1960-их основавши пар бендова који нису имали већег успеха. Повукао се из музике и посветио писању и објављивању поезије у литерарним часописима и студентским новинама. Пошто је на њега утицала поезија Артура Рембоа, често је користио псеудоним Артур.

Са појавом панка и новог таласа 1979. године је основао састав Ла страда, у коме су били и басиста Борислав Ословчан, бубњар Иван Феце Фирчи и гитаристи Драган Настасић и Синиша Илић. Студентски снимци „Он“ и „Сат“ објављени су на касети „Хокеј клуб Виргинитас“ (Динг Донг, 1980). 1980. године Ла страда је прерасла у Луну који су сем Тишме чинили и Зоран Булатовић Бале, Иван Феце Фирчи, Јасмина Митрушић и Марко Вукомановић Маре. Група Луна је издала један албум, и то пошто се већ распала 1984. године, под именом „Нестварне ствари“. Текстове песама на овом албуму писао је Тишма. Исте године тај албум у Загребу је добио признање "7 секретара СКОЈ-а“.

После распада Луне Тишма је са Јасмином Митрушић обновио Ла страду, којој су се придружили још и Роберт Радић, Жолт Хорват и Данијел Стари. Њихова једина плоча „Ла страда“, снимљена је за један дан, а објављена је 1987. године у издању М продукције Радио Новог Сада.

Године 1989. Ла страда се расформирала и Тишма се повукао из музичког света.

Вратио се литератури и објавио књиге поезије „Маринизми“ (Ружа лутања, 1995) и „Врт као то“ (Ружа лутања, 1997) и „Урвидек“ (2005), за коју је добио награду Стеван Сремац.[1] У књижевним часописима повремено је објављивао дневничке записе под називом „Блуз дајари“ (Blues diary). Године 2009. за издавачку кућу Лагуна објављује роман „Quattro stagioni“.[2] за коју 2010. добија награду „Биљана Јовановић“.[3] У издању Културног центра Новог Сада 2011. године објављен му је роман „Бернардијева соба“, за који је добио НИН-ову награду.[4][5]

Године 2022. објавио је аутобиографску књигу Астал тиш риба фриш - Живот песника political nigredo (Нојзац, Нови Сад,2022).[6] Књига је била у ширем избору за НИН-ову награду.[7]

Признања[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Vojvodiny, Rádiodifúzna ustanovizeň Vojvodiny Rádio-televízia. „Književno veče Slobodana Tišme”. Rádio-televízia Vojvodiny (на језику: словачки). Приступљено 2024-01-31. 
  2. ^ „Laguna - Quattro Stagioni - Slobodan Tišma - Knjige o kojima se priča”. Laguna.rs. Приступљено 18. 4. 2012. 
  3. ^ „Blic Online | Nagrada „Biljana Jovanović“ Mileni Marković i Slobodanu Tišmi”. Blic.rs. Приступљено 18. 4. 2012. 
  4. ^ booklover. „booklover: BERNARDIJEVA SOBA Slobodan Tišma”. Bookreviewals.blogspot.com. Архивирано из оригинала 19. 1. 2012. г. Приступљено 18. 4. 2012. 
  5. ^ „Vesti, Kritike - Slobodan Tišma dobitnik NIN-ove nagrade”. Balbu.rs. 16. 1. 2012. Архивирано из оригинала 21. 04. 2012. г. Приступљено 18. 4. 2012. 
  6. ^ direktorwpp (2022-07-29). „Разговор о романсираној аутографији Астал тиш риба фриш - Живот песника political nigredo, Слободана Тишме”. UK PAROBROD (на језику: енглески). Приступљено 2023-01-05. 
  7. ^ „У ширем избору за НИН-ову награду: Бора Ћосић, Горан Петровић, Ведрана Рудан...”. Politika Online. Приступљено 2023-01-05. 
  8. ^ „Тишми награда Милован Видаковић”. Радио-телевизија Републике Српске. 21. 4. 2012. Приступљено 22. 4. 2012. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]